Свето Писмо

2 Тим. 2, 1-10.
Чедо Тимотеју, јачај у благодати која је у Христу Исусу; И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему, За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.

Јн. 15, 17 - 16, 2.
Рече Господ Својим ученицима: Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; aли долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

Јак. 57 зач. (V, 10-20)

Браћо, за углед страдања и дуготрпљења узмите пророке који говорише у име Господње. Ето, ми називамо блаженим оне који претрпјеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видјесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив. А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, нити другом каквом заклетвом; нека ваше да буде да, а не, не; да не паднете под осуду. Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пјева Богу. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. Браћо, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати, нека зна да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти, и покрити мноштво гријехова.

Лк. 14 зач. (IV, 22-30)

У вријеме оно, дивљаху се народи ријечима благодати које излажаху из уста Исусових, и говораху: Није ли ово син Јосифов. И рече им: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Љекару, излијечи се сам; што чусмо да је било у Капернауму учини и овдје у постојбини својој. Рече пак: Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој. А ваистину вам кажем: Многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илије када се небо затвори за три године и шест мјесеци, и би велика глад по свој земљи; и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту Сидонску жени удовици. И многи бијаху губави у Израиљу у вријеме пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин. И сви се у синагоги испунише гњева кад чуше ово. И уставши истјераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе гдје бијаше њихов град сазидан, да би га бацили одозго. Али он прође између њих, и отиде.

 

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА И ЖИТИЈА СВЕТИХ

 

 

Рим. 112 зач. (XIII, 12 - XIV, 4)

Браћо, сада нам је спасење ближе него кад повјеровасмо. Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дјела таме и обуцимо се у оружје свјетлости. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тијело не претварајте у похоте. А слабога у вјери примајте, без расправљања о мишљењима. Јер један вјерује да смије све јести, а који је слаб једе зеље. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Својему господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.

Лк. 1 зач. (I, 1-25, 57-68, 76, 80)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Ријечи (Логоса), намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних ријечи којима си научен. У вријеме Ирода, цара јудејскога, бијаше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. А бијаху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно. И немаху дјеце, јер Јелисавета бјеше нероткиња, и бијаху обоје већ поодмаклих година. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. И све мноштво народа мољаше се напољу за вријеме кађења. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника. И збуни се Захарија видјевши га и спопаде га страх. А анђео му рече: Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надјенућеш му име Јован. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; и многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; и он ће напријед ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка дјеци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовијестим. И ево, бићеш нијем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси вјеровао мојим ријечима које ће се испунити у своје вријеме. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нијем. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему. А послије оних дана затрудње Јелисавета жена његова, и кријаше се пет мјесеци говорећи: тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима. А Јелисавети дође вријеме да роди, и роди сина. И чуше њени сусједи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. И у осми дан дођоше да обрежу дијете, и даваху му име оца његова - Захарија. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован. И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. И уђе страх у све сусједе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дијете? И рука Господња бјеше с њим. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој. И ти, дијете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напријед пред лицем Господњим да му приправиш пут. А дијете растијаше и јачаше духом и бијаше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.

 

Из Житија Светих - Синаксар

БЕСЕДЕ

Еп. нишки Г. Арсеније 2018

Дап. 29 зач. (XII, 1-11)

У дане оне подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве. И погуби Јакова брата Јовановог мачем. И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова. Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намјеравајући да га послије Пасхе изведе пред народ. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу. А када хтједе Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу. И гле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку. И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење. А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својега те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски.

Јн. 52 зач. (XV, 17 - XVI, 2)

Рече Господ Својим ученицима: ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. Ово сам вам казао да се не саблазните. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

БЕСЕДЕ

Еп. нишки Г. Арсеније 2020, Еп. нишки Г. Арсеније 2018

Јев., 335 зач., XIII, 17-21.

Браћо, слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили а не са уздисањем, јер вам ово не би било од користи. 18. Молите се Богу за нас. Јер смо увјерени да имамо добру савјест, желећи да се у свему добро владамо. 19. А молим да чините ово још више, да бих вам се што прије вратио. 20. А Бог мира, који подиже из мртвих великога Пастира оваца, крвљу Завјета вјечнога, Господа нашега Исуса Христа, 21. нека вас усаврши у свакоме дјелу доброме, да вршите вољу његову, творећи у вама оно што му је угодно, кроз Исуса Христа, којему слава у вијекове вијекова. Амин.

Лк., 24 зач., VI, 17-23.

У вријеме оно, стаде Исус на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског. 18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се. 19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све. 20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. 21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. 22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега. 23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу.