Свето Писмо





Једна од главних и јединствених особености Јеванђеља јесу управо те кратке јеванђелске приче којима се Христос користи у проповедању Свога учења и у Своме општењу са народом. Оно што нас највише запањује код тих прича јесте то што оне и порењд тога што су испричане пре готово две хиљаде година, у условима потпуно другачијим од данашњих, у једној другачијој цивилизацији, на једном сасвим другачијем језику и даље остају актуалне и дан-данас погађају свој циљ. А то значи - наше срце.

Јер, гле, застареле су, заборављене и нестале књиге и речи које су написане сасвим недавно, прекјуче и јуче. Већ данас те књиге и речи нам више ништа не говоре, већ данас оне су мртве. Са друге стране, те једноставне и непретенциозне јеванђелске приче живе у пуној снази већ две хиљаде година. И ми их данас слушамо и као да нешто почиње да се дешава у нама и са нама: осећамо као да се неко загледао у саму дубину нашег живота и говори оно што се односи управо и искључиво на нас, само на мене.

У причи о митру и фарисеју говори се о двојици људи. Митар је црквенословенска реч за скупљача пореза, цариника, што је у старом свету било занимање које је било окружено свеопштим презиром. Фарисеј је назив за припадника владајуће слоја, то јест владајуће врхушке тадашњег друштва и државе. Говорећи данашњим језиком, могли бисмо да кажемо да је прича о митару и фарисеју символичка прича о ништавном и малопоштоваиом "апаратичку", са једне, и важном представнику владајућег слоја, са друге стране.

Христос говори: "Два човека уђоше у храм да се моле Богу. један фарисеј а други цариник. Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: 'Боже, хвала ти што нисам као остали људи разбојници, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. Постим двапут у седмици, дајем десетак од свега што стекнем'. А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију уздигнути ка небу него о се бијаше у прса своја говорећи: 'Боже, буди милостив мени грешноме!'". "Кажем вам" - закључује Христос ову Своју причу – ''овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који се узвишује понизиће се, а који себе понижује узвисиће се"(Лк. 1. 10-14). Ова причаје стала у свега пет стихова Јеванђеља, а у њој је речена вечна истина која се, заиста, односи на свако време и сваку ситуацију.

Но, узмимо само наше време и себе саме. Шта је то што лежи у основи нашег државног и друштвеног живота и, наравно, наших појединачних живота ако не управо то непрекидно самовеличање, таштина и - говорећи древним, но и поред тога бечноважећим језиком - гордост?

Ослушнимо пулс наше епохе. Зар је могуће да ниосмо згрожени пред тим чудовишним саморекламерством, уображношћу, бестидношћу, самохвалисањем који су у тој мери ушли у наш живот да их ми више готово да и не примећујемо.

Зар се, данас, свака критика, преиспитивање, промишљање и свака пројава смирења не проглашавају не само за недостатак и порок, већ - и горе од тога - за друштвени и државни преступ. Волети своју земљу данас значи - бестидно хвалити своју, а блатити туђу земљу. Бити "лојалан" грађанин данас значи – све време аплаудирати "безгрешности" владајућег режима. Бити човек данас значи - понижавати и газити преко других људи, пењати се, рушећи друге људе.

Преиспитајмо свој живот и живот свог друштва, преиспитајмо саме основе живота тог друштва и мораћемо да признамо да ствари управо тако стоје. Свет у коме живимо је у тој мери прожет заглушујућом и грубом самохвалисавошћу да више и не примећује да је та самохвалисава сујета постала његова пророда. Да, управо је то рекао и један од највећих и најпрефињенијих песника нашега времена Борис Пастернак својим знаменитим стихом: "...Све тоне у фарисејство".

Најстрашније од свега је то што је фарисејство данас почело да се поштује као врлина. Људима се у наше доба толико већ дуго и упорно пуни глава "славом", "достигнућима", "напретком'' и "полетом", толико већ живе у атмосфери привидне величине да су временом прихватили тај привид и ту лажну величину као оно што је добро и вредно, тако да се у душама читавих покољења уобличила једна нова слика света којим владају искључиво сила, гордост и бестидно самохвалисање и то као општеважећа норма.

Време је да се згрозимо пред свим овим, да се сетимо јеванђелских речи: "Сваки који себе узвисује, понизиће се". Безбожне власти, у ове наше дане, све оне малобројне који тихо и шапатом говоре о овој јеванђелској истини и друге људе опомињу на ту истину хапсе и суде им или их, пак, бацају у душевне болнице. Безбожне власти на њих хушкају друге људе говорећи: ''Погледајте те издајнике и нечасне људе! Они су против величине и моћи наше земље! Они су против достигнућа наше земље! Они сумњају у то да је она најбоља, најсилнија, најслободнија и најсрећнија земља на свету... И будите срећни што ви нисте такви као ти нечасни отпадници!".

Морамо да схватимо да су та борба и тај спор - којих је данас свесна занемариво мала мањина људи - уствари борба и спор око самих духовних извора живота човековог. Јер фарисејска гордост није само пука фраза. Она се пре или касније обрушава својом мржњом на сваког ко није спреман да призна њену величину и њено савршенство. Она пре или касније мора да прибегне прогонима и терору. Фарисејска гордост увек води ка смрти. Христова прича сечивом своје истине просеца чир савременог света - чир фарисејске гордосши. Јер, докле год тај чир буде настављао да расте, у свету ће све више нарастати тиранска власт мржње, страха и крви. Такво је стање света данас. И једино што може очистити свет јесте повратак тој заборављеној, презреној и одбаченој хриишћанској врлини - смирењу. Јер смирење јесте признавање другога, уважавање другог и способност да се храбро призна сопствена несавршеност, да се покаје и самим тим да се крене путем исправљања сопственог живота. Човек мора да се окрене од гордости, лажи и таме фарисејства ка светлости и целовитости истинскога човештва: ка истини, смирењу и љубави. То је призив који нам упућује Христова прича о митру и фарисеју. то је зов, први зов великопосног пролећа...


Александар Шмеман, Тајне празника


Извор Манастир Вазнесење (Овчаркаблар)
1. Кор. 153 (12:27-31, 13:1-8)

Браћо, ви сте тијело Христово, и удови понаособ. И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље,затим чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања,различитих језика. Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу лисви чудотворци? Имају ли сви дарове исцјељивања? Говоре ли сви језике? Да ли свитумаче? А ревнујте за веће дарове. И показаћу вам још узвишенији пут. Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам свувјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, аљубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, ненадима се, Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје.

Мт. 34 (10:1,5-8)

У вријеме оно, дозвавши Исус својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцјељују од сваке болести и сваке немоћи. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите. Него идите најприје изгубљеним овцама дома Израиљева! И ходећи проповиједајте и казујте да се приближило Царство небеско. Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите.
Свети апостол и јеванђелист Лука

Кол. 260 (4:5-9,14,18)

Браћо, мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме. 6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити. 7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и сарадник у Господу, 8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца ваша, 9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам казати све како је овдје. 14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас. 18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.

Лк. 51 (10:16-21)

Рече Господ ученицима Својим: Kо вас слуша, Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога који је Мене послао. 17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име Твоје. 18. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња. 19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.

Свети Петар Цетињски

Јев. 318 (7:26-8:2)

Браћо, такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од небеса; 27. Који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши самога Себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. 1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који сједе с десне стране пријестола Величанства на небесима, 2. Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.

Јн. 35 (10:1-9)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник. 2. А који улази на врата пастир је овцама. 3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их; 4. И када своје овце истјера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов. 5. А за туђином неће поћи, него ће побјећи од њега, јер не познају глас туђинаца. 6. Ову причу каза им Исус, али они не разумјеше шта бијаше то што им говораше. 7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата овцама. 8. Сви који год дођоше прије мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше. 9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
Покров Пресвете Богородице

На јутарњој:

Лк. 4 (1:39-49,56)

У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повик узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

На Литургији:

Јев. 320 (9:1-7)

Браћо, имала је и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама, 4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, 5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.

Лк. 54 и 58 (10:38-42,11:27-28 )

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. 27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! 28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

Ваведење Пресвете Богородице

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА И ЖИТИЈА СВЕТИХ

На јутарњој:

Лк. 4 (1:39-49,56)

У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повик узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

На Литургији:

Јев. 320 (9:1-7)

Браћо, имала је и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама, 4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, 5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.

Лк. 54 и 58 (10:38-42,11:27-28 )

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. 27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! 28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Ваведење Пресвете Богородице

На празник Ваведења у храм Пресвете Богородице почиње да се пева: Христос се рађа. Тиме се верујући припремају за достојно сретање празника Христовог Рођења. Схвативши тај наговештај, поступај по њему. Удуби се у тајну Оваплоћења јединородног Сина Божијег; дођи до његовог узрока у предвечном савету Божијем о постанку света и човека у њему; увиди његов одблесак у стварању човека; радосно сусретни прву благовест о томе одмах после пада; разумно испитај његово постепено раскривање у пророштвима и старозаветним праобразима; разјасни себи ко и како се у Израиљу припремио за прихватање оваплоћеног Бога, под утицајем божанских васпитних установа и чинова. Затим пређи, ако хоћеш, иза граница народа Божијег, и сабери зрак светлости Божије, која сија у тами, размотривши у којој мери су изабрани од свих народа дошли до предосећаја појаве необичног Божијег промишљања о људима. То ће бити мисаона припрема. Међутим, ту је и пост. Спреми се на уздржање, исповеди се и причести Светим Христовим Тајнама. То ће бити делатна и животна припрема. Ако ти Господ, услед свега тога, да да осетиш силу Његовог доласка у телу, када дође празник ти већ нећеш празновати због туђе радости, него због своје рођене.

БЕСЕДЕ

Еп. нишки Г. Арсеније 2021, Еп. нишки Г. Арсеније 2018, Еп. нишки Г. Арсеније 2017