На 6-м часу: 

Ис. II, 11-21.

Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 12. Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени, 13. И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске, 14. И на све горе високе и на све хумове издигнуте, 15. И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 16. И на све лађе тарсиске и на све ликове миле. 17. Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 18. И идола ће нестати сасвим. 19. И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. 20. Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 21. Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу.

На веч.:

Пост. II, 4-19.

То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5. И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу, 6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива. 8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи. 9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10. А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се делише у четири реке. 11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље вилске, а онде има злата, 12. И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха. 13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске. 14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат. 15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува. 16. И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; 17. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш. 18. И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему. 19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име.

Прич. III, 1-18.

Сине мој, не заборављај науке моје, и заповести моје нека хране срце твоје. 2. Јер ће ти донети дуг живот, добре године и мир. 3. Милост и истина нека те не оставља; привежи их себи на грло, упиши их на плочи срца свог. 4. Те ћеш наћи милост и добру мисао пред Богом и пред људима. 5. Уздај се у Господа свим срцем својим, а на свој разум не ослањај се. 6. На свим путевима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје. 7. Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла. 8. То ће бити здравље пупку твом и заливање костима твојим. 9. Поштуј Господа имањем својим и првинама од свега дохотка свог; 10. И биће пуне житнице твоје обиља, и пресипаће се вино из каца твојих. 11. Сине мој, не одбацуј наставе Господње, и немој да ти досади карање Његово. 12. Јер кога љуби Господ оног кара, и као отац сина који му је мио. 13. Благо човеку који нађе мудрост, и човеку који добије разум. 14. Јер је боље њом трговати него трговати сребром, и добитак на њој бољи је од злата. 15. Скупља је од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари твојих не могу се изједначити с њом. 16. Дуг живот у десници јој је, а у левици богатство и слава. 17. Путеви су њени мили путеви и све стазе њене мирне. 18. Дрво је животно онима који се хватају за њу, и ко је год држи срећан је.

Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

На 6-м часу: 

Ис. II, 3-11

Овако говори Господ: из Сиона ће изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима. 4. И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. 5. Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој. 6. Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. 7. И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. 8. Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. 9. И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. 10. Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог. 11. Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.

На веч.: 

Пост. I, 24 - II, 3.

Рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако. 25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро. 26. Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи. 27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их. 28. И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи. 29. И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну. 30. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако. 31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести. 1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. 2. И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини; 3. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини.

Притч. II, 1-22.

Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе, 2. Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму, 3. Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој, 4. Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш; 5. Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш. 6. Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум. 7. Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености, 8. Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих. 9. Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут. 10. Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој, 11. Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати, 12. Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари, 13. Који остављају праве путе да иду путевима мрачним, 14. Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама; 15. Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим; 16. Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима, 17. Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог. 18. Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене. 19. Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни. 20. Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких. 21. Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој. 22. А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.

Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

На 6-м часу: 

Ис. I, 19 - II, 3.

Овако говори Господ: ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше. 21. Како поста курва верни град? Пун беше правице, правда наставаше у њему, а сада крвници. 22. Сребро твоје поста троска, вино твоје помеша се с водом. 23. Кнезови су твоји одметници и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротој не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих. 24. Зато говори Господ, Господ над војскама, силни Израиљев: Аха! Разрачунаћу се са противницима својим, и осветићу се непријатељима својим. 25. И окренућу руку своју на те, и сажећи ћу троске твоје да те пречистим, и уклонићу све олово твоје. 26. И поставићу ти опет судије као пре, и саветнике као испочетка; тада ћеш се звати град праведни, град верни. 27. Сион ће се откупити судом, и правдом они који се у њ врате. 28. А одметници и грешници сви ће се сатрти, и који остављају Господа, изгинуће. 29. Јер ћете се посрамити од гајева које желесте, и застидети се од вртова које изабрасте. 30. Јер ћете бити као храст коме опада лишће и као врт у коме нема воде. 31. И биће јунак као кучине и дело његово као искра, и обоје ће се запалити, и неће бити никога да угаси. 1. Реч која дође у виђењу Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим. 2. Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи. 3. И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

На вечерњој: 

Пост. I, 14-23.

Рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама; 15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако. 16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде. 17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу. 18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро. 19. И би вече и би јутро, дан четврти. 20. Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. 21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро; 22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи. 23. И би вече и би јутро, дан пети.

Прич. I, 20-33.

Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој; 21. У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе; 22. Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање? 23. Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје. 24. Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари, 25. Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити; 26. Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите; 27. Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука. 28. Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи. 29. Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше; 30. Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја. 31. Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих. 32. Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова. 33. Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

на шестом часу:

Ис. 1 : 1-20

Виђење Исаије сина Амосовог, које виде за Јуду и за Јерусалим за времена Озије, Јоатама, Ахаза и Језекије, царева Јудиних. 2. Чујте, небеса, и слушај, земљо; јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене. 3. Во познаје господара свог и магарац јасле господара свог, а Израиљ не познаје, народ мој не разуме. 4. Да грешног народа! Народа огрезлог у безакоњу! Семена зликовачког, синова покварених! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљевог, одступише натраг. 5. Што бисте још били бијени кад се све више одмећете? Сва је глава болесна и све срце изнемогло. 6. Од пете до главе нема ништа здраво, него убој и модрице и ране гнојаве, ни исцеђене ни завијене ни уљем заблажене. 7. Земља је ваша пуста, градови ваши огњем попаљени; ваше њиве једу туђини на ваше очи, и пустош је као што опустошавају туђини. 8. И оста кћи сионска као колиба у винограду, као сеница у градини од краставаца, као град опкољен. 9. Да нам Господ над војскама није оставио мало остатка, били бисмо као Содом, изједначили бисмо се с Гомором. 10. Чујте реч Господњу, кнезови содомски, послушајте закон Бога нашег, народе гоморски! 11. Шта ће ми мноштво жртава ваших? Вели Господ. Сит сам жртава паљеница од овнова и претилине од гојене стоке, и не марим за крв јунчију и јагњећу и јарећу. 12. Кад долазите да се покажете преда мном, ко иште то од вас, да газите по мом трему? 13. Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине. 14. На младине ваше и на празнике ваше мрзи душа моја, досадише ми, додија ми подносити. 15. Зато кад ширите руке своје, заклањам очи своје од вас; и кад множите молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. 16. Умијте се, очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити. 17. Учите се добро чинити, тражите правду, исправљајте потлаченог, дајите правицу сиротој, браните удовицу. 18. Тада дођите, вели Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна. 19. Ако хоћете слушати, добро земаљско јешћете. 20. Ако ли нећете, него будете непокорни, мач ће вас појести, јер уста Господња рекоше.

на вечерњој:

Пост. 1 : 1-13

У почетку створи Бог небо и земљу. 2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. 3. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. 4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. 5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. 6. Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. 7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. 8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. 9. Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако. 10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. 11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. 12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. 13. И би вече и би јутро, дан трећи.

Прич. 1 : 1-20

Приче Соломона сина Давидовог, цара Израиљевог, 2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне, 3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право, 4. Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост. 5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост, 6. Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове. 7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу. 8. Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје. 9. Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом. 10. Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај; 11. Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта; 12. Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; 13. Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена; 14. Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима; 15. Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове. 16. Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв. 17. Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици; 18. А они вребају своју крв и заседају својој души. 19. Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима. 20. Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој.

Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник