Рим. 81 зач. (од пола), (II, 10-16).

Браћо, слава и част и мир свакоме који чини добро, а најприје Јудејцу и Јелину; јер Бог не гледа ко је ко. Јер који без закона сагријешише, без закона ће и изгинути; а који под законом сагријешише, по закону ће се осудити. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон. Јер кад незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону, они немајући закон сами су себи закон; они доказују да је у срцима њиховим написано оно што је по закону, пошто свједочи савјест њихова, и пошто се мисли њихове међу собом оптужују или оправдавају, на дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мојему кроз Исуса Христа. 

 
Мт. 9 зач. (IV, 18-23).

У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.



Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Тумачење светог Николаја Охридског и Жичког 

ВИДЕО Верске недоумице - ТВ Храм (од 10:50)

О. Бобан Димитријевић - Тумачење Јеванђеља - Радио Глас

ВИДЕО:  О. Александар Јевтић 2014,  О. Тимотеј 2018, О. Василије 2020, О. Рафаило 2020, О. Рафаило 2018, О. Рафаило 2017, О. Рафаило2016, О. Рафаило 2014, О. Рафаило 2010, О.Сретен Лазаревић 2018, О. Слободан Петровић, О. Никола Илић, О. Никола (Подмаине) 2019, 

Хајде за мном - О. Огњен С.

Рим. 84 зач. (III, 19-26).

Браћо, знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу; јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха. А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка; и то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике. Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу, Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха, у дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове. 

Мт. 20 зач. (VII, 1-8).

Рече Господ: не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити. А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш? Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога: а ето брвно у оку твоме? Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога. Не дајте светиње псима; нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим, и окренувши се не растргну вас. Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.



Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Рим. 90 зач. (V, 17 - VI, 2).

Браћо, ако се пријеступом једнога зацари смрт кроз једнога, тим прије ће они који примају изобиље благодати и дар праведности у животу царовати кроз једнога Исуса Христа. Тако, дакле, као што једним пријеступом дође осуда на све људе, тако и једним оправдањем дође на све људе оправдање живота. Јер као што кроз непослушност једнога човјека посташе многи грјешни. тако ће и кроз послушност једнога постати многи праведни. А закон уз то дође да се умножи пријеступ; а гдје се умножи гријех ондје се још већма умножи благодат, да би, као што царова гријех у смрти, тако и благодат царовала праведношћу за живот вјечни кроз Исуса Христа, Господа нашега. Шта ћемо, дакле, рећи? Хоћемо ли остати у гријеху да се благодат умножи? Никако! Ми који умријесмо гријеху, како ћемо још живјети у њему?

Мт. 31 зач. (IX, 14-17).

У време оно, приступише Исусу ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте? А Исус им рече: Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик, и онда ће постити. Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће закрпа одадријети од хаљине, и гора ће рупа бити. Нити се сипа вино ново у мјехове старе; иначе се продру мјехови а вино се пролије, и мјехови пропадну. Него се сипа вино ново у мјехове нове, и обоје се сачува.


Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Рим. 89 зач. (V, 10-16).

Браћо, ако смо се као непријатељи помирили са Богом кроз смрт Сина његова, много ћемо се прије, већ помирени, спасти животом његовим. А не само то, него се и хвалимо Богом кроз Господа нашега Исуса Христа, кроз којега сада примисмо помирење. Зато као што кроз једпога човјека уђе у свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагријешише. Јер гријех бјеше на свијету до закона, али се гријех не рачуна када нема закона. Али смрт царова од Адама до Мојсеја и над онима који не сагријешише сличним пријеступом као Адам, који је слика Онога који ће доћи. Али благодатни дар није тако као пријеступ, јер ако пријеступом једнога помријеше многи, много се више благодат Божија и дар у благодати једнога човјека Исуса Христа изобилно изли на многе. И не би са даром онако као што би са пријеступом кроз једнога: јер суд због једнога би осуда, а благодатни дар би оправдање од многих пријеступа. 

Мт. 27 зач. (VIII, 23-27).

У време оно, кад уђе Исус у лађу, за њим уђоше ученици његови. И гле, бура велика настаде на мору, тако да се лађа покри валовима; а он спаваше. И пришавши ученици његови, пробудише га говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо! И рече им: Зашто сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и настаде тишина велика. А људи се зачудише говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?


Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Рим. 87 зач. (IV, 13-25).

Браћо, обећање Аврааму или сјемену његову да он буде насљедник свијета не би законом него праведношћу вјере. Јер ако су насљедници они који су од закона, узалудна је вјера и пропаде обећање. Јер закон ствара гњев; а гдје нема закона нема ни пријеступа. Зато је од вјере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вјере Авраама, који је отац свима нама. Као што је написано: Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме повјерова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће. Кад није било никакве наде он с надом повјерова да ће бити отац многим народима, као што је речено: Тако ће бити твоје потомство. И не ослабивши вјером не помисли на своје већ умртвљено тијело, а бјеше му негдје око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце. И у обећање Божије не посумња с невјеровањем, него ојача у вјери и даде славу Богу, и бјеше потпуно увјерен да оно што Бог обећа кадар је и учинити. Зато му се и урачуна у праведност. А не би писано само за њега да му је урачунато, него и за нас којима ће се урачунати, који вјерујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих, који би предан за гријехе наше и устаде за оправдање наше. 

Мт. 23 зач. (VII, 21-23).

Рече Господ: неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нисмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње.


Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник



Свети Теофилакт Охридски - Јеванђеље по Матеју

21. Неће сваки који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско; но који твори вољу Оца мојега који је на небесима.

Христос нам овим речима показује да је Он сам Господ и Бог. Такође нас учи да нећемо имати користи од своје вере, ако је не потврдимо делима. "Онај који твори вољу Оца мојега" није онај који је само једном извршио вољу Божју, већ онај који је непрестано врши до смрти. Није рекао: "који твори Моју вољу", да не би саблазнио своје слушаоце, већ "вољу Оца Мојега", јер је увек једна воља оца и његовог сина, осим ако се син одметне од оца.

22-23. Многи ће ми рећи у онај дан: Господе, Господе, нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојим именом демоне изгонили, и твојим именом чудеса многа творили? И тада ћу им јавно казати: Никад вас нисам знао; идите од мене ви који чините безакоње!

На почетку проповеди, многи који су били недостојни изгонили су демоне. Они су бежали од имена Исусовог, јер је благодат деловала чак и у недостојнима, исто као што ми примамо освећење и од недостојних свештеника. И Јуда је чинио чудеса, чак и синови Скевини.[6] Када Исус каже: "Никад вас нисам знао", Он жели да каже, да их у време када су чинили чудеса није познавао, то јест, није их љубио, јер се овде под "знањем" подразумева "љубав".



Свети Тефилакт Охридски - Посланица Римљанима

13. Јер обећање Аврааму или семену његову да он буде наследник света не би законом него праведношћу вере. 14. Јер ако су наследници они који су од закона, узалудна је вера и пропаде обећање.

Апостол је већ доказао да оправдање не бива законом него вером. Сада доказује да Авраам обећање није добио законом него праведном вером. Какво обећање? Да буде наследник света, тј. да у њему буду благословени сви народи целог света. Ако је, каже, обећање дато законом, онда је узалудна вера, тј. показује се као узалудна и бескорисна. Ко ће се онда бринути о вери ако је обећање наслеђа дато законом? Ствари, међутим, не стоје тако. Авраам обећање није наследио законом (јер где је тада био закон?), него вером, као што је и написано: Авраам поверова (1. Мојс. 15; 6). 15. Јер закон ствара гнев, а где нема закона, нема ни преступа. Сада доказује на који је начин обећање неделотворно. Са законом је, каже, сједињен и преступ, а преступање закона ствара гнев и излаже проклетству и казни. Како су, пита се, они што су криви за преступ достојни наслеђа?

16. Зато је од вере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вере Авраама, који је отац свима нама, 17. Као што је написано: јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме поверова...

Будући да закон ствара гнев, речено је да се Авраам оправдао и да је постао наследник вере, како би све било по благодати. Да обећање буде сигурно. Благодат није као закон, и нема преступа, због чега би даровано могло да буде непоуздано. Како све бива по благодати и милости Божијој, онда је даровано праведно сигурно за све нас, тј. за све верујуће, не само за оне који су по закону, тј. обрезани, него и за оне који су необрезани, који су семе Авраамово рођено по вери. Услед тога, ко нема вере није семе Авраама, којије отац свима нама, тј. верујућима, као што је написано: Пост-вио сам те за оца многим народима.
Смисао је следећи: Авраам је отац свих пред Богом , тј. слично Богу: као што је Бог Отац свих, тако је и Авраам, али не по природном сродству, него по савезу (завету) вере. Коме је поверовао додао је због тога, да би показао да је Авраам добио награду за веру-да буде отац свих. Ако дакле, ти, Јудејине, не признајеш да је Авраам отац свих, умањујеш почаст коју је он задобио вером.

Који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.

Сада понавља оно што је претходно речено, тј. да је Авраам поверовао да умртвљено тело, какво је било његово, Бог може не само да оживи, него и да учши плодним, због чега сада каже: Који оживљује мртве. Речи: зове непостојеће као постојеће додао је зато, да би показао да Богу није немогуће да оне, који нису деца Авраамова, учини његовом (Авраамовом) децом. Није, међутим, рекао да непостојеће призива у биће, него да зове. Колико је нама лако да назовемо (именујемо) нешто постојеће, толико је Богу лако да из небића (непостојања) призове у биће (постојање).

18. Кад није било никакве наде, он с надом поверова да ће бити отац многим народима...

Немој помислити, каже, да је Авраам без заслуга удостојен почасти. Да ли је то могуће, кад је он, без људске наде, с надом Божијом поверовао да ће постати отац многих народа, и то не оних, што су потекли од Исмаила (јер они од Авраама нису потекли по вери него по природи), него оних, који су му слични по вери?

Као што је речено: Тако ће бити твоје потомство. 19. И не ослабивши вером, не помисли на своје већ умртвљено тело, а беше му негде око сто Година, ни на умртвљеност Сарине материце. 20. И у обећање Божије не посумња с неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу, 21. И беше потпуно уверен да оно што Бог обећа, кадар је и учинити.

Рекавши да је Авраам без икакве људске наде поверовао с надом Божијом, сада то и доказује, говорећи да је Аврааму било речено: Умножићу семе твоје као звезде небеске и као песак морски (1. Мојс. 15; 5 и 22; 17). Он (Авраам) није, дакле, ослабио у вери него је ојачао у њој, не обраћајући пажњу нити на сопствено тело, већ умртвљено услед старости, нити на двоструку умртвљеност Сарине материце (која беше умртвљена и од старости и од неплодности). Није се поколебао, тј. није ни најмање посумњао, није се поколебао мишљу, него је ојачао у вери. Запази како доказује да је верујућем потребна већа сила. Многи су понижавали веру као дело које не захтева труд, док су дела величали, јер захтевају зној и снагу. Апостол, међутим, каже да је верујућем потребна велика и силна душа да би одбила наговоре неверја, као што је и Авраам био силан вером. А како је Авраам био силан вером? Тако што је дао славу Богу, односно, није поверовао на основу људског умовања, него помишљајући на оно што је достојно славе Божије и будући уверен да Бог може да учини и немогуће, јер се у томе и састоји слава Божија. Беше му негде око сто година, речено је приближно, јер Авраам у то време још није имао пуних сто година.

22. Зато му се и урачуна у праведност. 23. А не би писано само за њега да му је урачунато, 24. Него и за нас којима ће се урачунати, који верујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих, 25. Који би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше.

Апостол је рекао много тога у похвалу Аврааму, а неко је могао да приговори: "Зашто је то нама важно?" Зато и каже да је у томе писано и за нас, да ће нам се вера урачунати у праведност, само ако је будемо имали, верујући у Онога, Који је васкрсао Исуса. Ако сумњаш да можеш да се оправдаш, замисли у својој души Исуса, Који је избрисао све твоје грехове и Који није умро због Свог греха, него због греха света. Будући да је Он умро немајући греха, праведно је васкрсао.
Како је у аду могао да буде задржан Онај, Који није имао греха? Дакле, Он је зато и умро и васкрсао, да би (нас) ослободио греха и учинио праведнима. И као што је Авраам поверовао да ће његово већ умртвљено тело постати плодно, тако и ти веруј да је Исус умро и васкрсао, и то ће ти се урачунати у правду, као и твом праоцу Аврааму.