Јн. (21:1-14)

У време оно опет се јави Исус ученицима својијем на мору Тиверијадском. А јави се овако: Бијаху заједно Симон Петар и Тома који се зваше Близанац, и Натанаило из Кане Галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика његовијех. Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах сједоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа. А кад би јутро, стаде Исус на бријегу; али ученици не познаше да је Исус. А Исус им рече: Дјецо! еда што имате за јело? Одговорише му: Немамо. А он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете: Онда бацише, и већ на могаху извући је од мноштва рибе. Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер бјеше го, и скочи у море. А други ученици дођоше на лађи, јер не бјеше далеко од земље него око двјеста лаката, вукући мрежу с рибом. Кад дакле ижљезоше на земљу, видјеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хљеб. Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте. А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великијех риба сто и педесет и три; и од толикога мноштва не продрије се мрежа. Исус им рече: Ходите обједујте. А ни један од ученика не смједијаше да га пита: Ко си ти? видећи да је Господ.  А дође и Исус, и узе хљеб, и даде им, тако и рибу. Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својијем пошто устаде из мртвијех.

Јн. (20:19-31)

Кад би у вече онај први дан недјеље, и врата бијаху затворена гдје се бијаху ученици његови скупили од страха Чивутскога, дође Исус и стаде на сриједу и рече им: Мир вам. И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух свети. Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се. А Тома који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше ондје с њима кад дође Исус. А други му ученици говораху: Видјесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова; не ћу вјеровати. И послије осам дана опет бијаху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мира вам. По том рече Томи: Пружи прст свој амо и виђи руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој. Исус му рече: Пошто ме видје вјеровао си: благо онима који не видјеше и вјероваше. А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својијем која нису писана у књизи овој. А ова се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово.

Јн. (20:11-18)

У време оно Марија стајаше на пољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб, И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово. И рекоше јој они: жено! што плачеш? Рече им: Узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше. И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји и не знадијаше да је Исус. Исус јој рече: жено! што плачеш? кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: Господине! ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети. Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу. Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему. А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.

Јн. (20:1-10)

У време оно у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба. Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га метнуше. А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу. Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу. И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе. Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже, И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту. Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова. Јер још не знадијаху писма да њему ваља устати из мртвијех. Онда отидоше опет ученици дома.

Лк. (24:36-53)

У време оно кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам. А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа. И рече им: шта се плашите? И зашто такове мисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тијела и костију нема као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. А док они још не вјероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овдје што за јело? А они му даше комад рибе печене, и меда у сату. И узевши изједе пред њима. И рече им: Ово су ријечи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсијеву и у пророцима и у псалмима. Тада им отвори ум да разумију писмо. И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвијех трећи дан; И да се проповиједа покајање у име његово и опроштење гријеха по свијем народима почевши од Јерусалима. А ви сте свједоци овоме. И гле, ја ћу послати обећање оца својега на вас; а ви сједите у граду Јерусалимскоме док се не обучете у силу с висине. И изведе их на поље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их. И кад их благосиљаше, отступи од њих, и узношаше се на небо. И они му се поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу. И бијаху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.