Рим., 96 зач. (од пола), VIII, 8-14.

Браћо, који су по тијелу не могу угодити Богу. А ви нисте по тијелу него по Духу, пошто Дух Божији живи у вама. Ако пак неко нема Духа Христова, он није његов. А ако је Христос у вама, онда је тијело мртво за гријех, а Дух је живот за праведност. Ако ли живи у вама Дух Онога који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај крји је подигао Христа из мртвих оживјеће и ваша смртна тјелеса Духом својим који живи у вама. Тако, дакле, браћо, нисмо дужни тијелу да по тијелу живимо; Јер ако живите по тијелу, помријећете; ако ли Духом дјела тјелесна умртвљујете, живјећете. Јер које води Дух Божији они су синови Божији.

Лк., 50 зач., X, 1-21.

У вријеме оно, изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме! И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе, и исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се Царство Божије. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците: И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије! Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати. Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

1. Кор 156. (14:20-25)

Браћо! не будите дјеца умом, него пакошћу дјетињите, а умом будите савршени. У закону пише: Другијем језицима и другијем уснама говорићу народу овоме, и ни тако ме не ће послушати, говори Господ. За то су језици за знак не онима који вјерују, него који не вјерују; а пророштво не онима који не вјерују, него који вјерују. Ако се дакле скупи црква сва на једно мјесто, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или невјерници, не ће ли рећи да сте полудјели? А ако сви пророкују, и дође какав невјерник или простак, буде покаран од свију и суђен од свију. И тако тајне срца његова бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

или

Јев. 314. (6:13-20);

Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већијем да се закуне, закле се собом, Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. И тако трпећи дуго, доби обећање. Јер се људи већијем куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. За то и Бог кад шћаше нашљедницима обећања обилније да покаже тврђу савјета својега, учини посредника клетву: Да би у двјема непоколебљивијем стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утјеху ми који смо прибјегли да се ухватимо за над који нам је дан, Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завјесе, Гдје Исус уђе напријед за нас, поставши поглавар свештенички до вијека по реду Мелхиседекову.

или

Јак 57. (5:10-20)

Узмите, браћо моја, за углед страдања пророке који говорише у име Господа. Гле, блажене називамо оне који претрпљеше. Трпљење Јовљево чусте, и пошљедак Господњи видјесте; јер је Господ милостив и смилује се. А прије свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, ни другом каквом клетвом; него нека буде што јест да, и што није не, да не паднете под суд. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу; је ли ко весео, нека хвали Бога. Болује ли ко међу вама, нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вјере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте дакле један другоме гријехе, и молите се Богу један за другога, да оздрављате; јер непрестана молитва праведнога много може помоћи. Илија бјеше човјек смртан као и ми, и помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци. И опет се помоли и небо даде дажд, и земља изнесе род свој. Браћо! ако ко од вас зађе с пута истине, и обрати га ко, Нека зна да ће онај који обрати грјешника с кривога пута његова спасти душу од смрти, и покрити мноштво грјеха.

Мт 96. (23:29-39)

Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што зидате гробове пророцима и красите раке праведника. И говорите: да смо ми били у вријеме својијех отаца, не бисмо с њима пристали у крв пророка. Тијем само свједочите за себе да сте синови онијех који су побили пророке. И ви допуните мјеру отаца својијех. Змије, породи аспидини! како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени? За то ево ја ћу к вама послати пророке и премудре и књижевнике; и ви ћете једне побити и распети, а једне бити по зборницама својима и гонити од града до града. Да дође на вас сва крв праведна што је проливена на земљи од крви Авеља праведнога до крви Зарије сина Варахијна, којега убисте међу црквом и олтаром. Заиста вам кажем да ће ово све доћи на род овај. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! колико пута хтјех да скупим чеда твоја, као што кокош скупља пилиће своје под крила, и не хтјесте! Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. Јер вам каже: нећете мене видјети одселе док не речете: благословен који иде у име Господње.

или

Лк 62. (11:47-54)

Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их оцеви побили. Ви дакле свједочите и одобравате дјела отаца својијех; јер их они побише, а ви им гробове зидате. За то и премудрост Божија рече: послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протјерати; Да се иште од рода овога крв свију пророка која је проливена од постања свијета, Од крви Авељеве тја до крви Заријне, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овога. Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који шћадијаху да уђу, забранисте им. А кад им он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к њему и многијем питањем забуњивати га, Вребајући и пазећи на њега не би ли што уловили из уста његовијех да га окриве.

Јев. 305. 2:2-10

Браћо, ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заелужену казну, 3. Како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули, 4. Што и Бог посвједочи знацима и чудесима, разним моћним дјелима и раздавањем Духа Светога по својој вољи. 5. Јер Бог не покори анђелима онај свијет који долази, о којем говоримо. 6. Неко пак негдје посвједочи говорећи: Шта је човјек да га се сјећаш, или син човјечији да га походиш? 7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овјенчао си га, и поставио си га над дјелима руку твојих; 8. Све си покорио под ноге његове. И пошто му покори све, ништа му не остави непокорено. Али сада још не видимо да му је све покорено. 9. А привремено мањим од анђела видимо Исуса, због страдања све до смрти, овјенчанога славом и чашћу, да би по благодати Божијој окусио смрт за све. 10. Јер је прикладно Богу, за Којега је све и кроз Којега је све, Који приведе многе синове у славу, да Челника спасења њихова учини савршеним кроз страдање.

Лк. 51. (10:16-21)

Рече Господ Својим ученицима: Ко вас слуша, Мене слуша, и ко се вас одриче, Мене се одриче; а ко се Мене одриче, одриче се Онога који је мене послао. 17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име Твоје. 18. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња. 19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима. 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.

или

Мт. 52 (13:24-30;36-43)

Рече Господ причу ову: Царство небеско је као човјек што посија добро сјеме на њиви својој. 25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде. 26. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ. 27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ? 28. А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо? 29. А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. 30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју. 36. И приступише му ученици његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу на њиви. 37. А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији; 38. А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла. 39. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели. 40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на посљетку овога вијека. 41. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. 42. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба. 43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!

На јутарњој:

Лк. 4 (1:39-49,56)

У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. И повик узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. 46. И рече Марија: Велича душа моја Господа; 47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, 48. Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово. 56. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

На Литургији:

Флп. 240 зач. (II, 5-11).

Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена. Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

или

Јев. 320 (9:1-7)

Браћо, имала је и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама, 4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, 5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.

Лк. 54 и 58 (10:38-42,11:27-28 )

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. 27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! 28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

Јн. (21:15-25)

У време оно кад обједоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! љубиш ли ме већма него ови? Рече му: Да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје. Рече му опет другом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? Рече му: Да, Господе! ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. Рече му трећом: Симоне Јонин! љубиш ли ме? А Петар оста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? и рече му: Господе! ти све знаш, ти знаш да те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје. Заиста, заиста ти кажем: кад си био млад, опасивао си се сам, и ходио си куда си хтио; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш. А ово рече показујући каком ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном. А Петар обазревши се видје гдје за њим иде онај ученик кога Исус љубљаше, који и на вечери лијеже на прси његове и рече; Господе! ко је тај који ће те издати? Видјевши Петар овога рече Исусу: Господе! а шта ће овај? Исус му рече: Ако хоћу да он остане док ја не дођем, што је теби до тога? Ти хајде за мном. Онда изиђе ова ријеч међу браћом а онај ученик не ће умријети; али Исус не рече њему да не ће умријети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, што је теби до тога? Ово је онај ученик који свједочи за ово, који и написа ово: и знамо да је свједочанство његово истинито. А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало ни у сами свијет, мислим не би могле стати написане књиге. Амин.