Јев. 308 (3:5-11,17-19)

Браћо, Мојсеј бјеше вјеран у свему дому његову као слуга, за свједочанство онога што је имало да се каже, 6. Док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смјело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо. 7. Зато, како вели Дух Свети: Данас, ако глас његов чујете, 8. Немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, 9. Гдје ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дјела моја четрдесет година. 10. Зато се разгњевих на покољење оно, и рекох: свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих; 11. Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у починак мој. 17. А на које се Он гњевио четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, чије кости остадоше у пустињи? 18. Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који бијаху непокорни? 19. И видимо да не могоше ући због невјеровања.


Лк. 102 (20:27-44)

У вријеме оно, приступише Исусу неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га, 28. Говорећи: Учитељу, Мојсеј нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без дјеце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату својему. 29. Бијаше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умрије без дјеце; 30. И узе други жену, и он умрије без дјеце; 31. И трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише дјеце и помријеше. 32. А послије свију умрије и жена. 33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену. 34. И одговарајући Исус рече им: Синови овога вијека жене се и удају; 35. А који се удостојише добити онај вијек и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; 36. Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. 37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи. 39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу, добро си казао. 40. И не смједоше више ништа да га питају. А он им рече: 41. Како говоре да је Христос син Давидов? 42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране, 43. Док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. 44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Кол. 250 (1:12-18)

Браћо, захваљујући Богу и Оцу који нас оспособи за удио у насљедству светих у свјетлости; 13. Који нас избави од власти таме и пренесе у Царство Сина љубави своје, 14. У коме имамо искупљење, опроштење гријехова; 15. Који је икона Бога невидљивога, Прворођени прије сваке твари, 16. Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били пријестоли или господства, или началства или власти: све је Њиме и за Њега саздано. 17. И Он је прије свега, и све у њему постоји. 18. И Он је глава тијела, Цркве, који је почетак, Прворођени из мртвих, да у свему Он буде први.


Лк. 76 (14:16-24)

Рече Господ причу ову: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе. 17. И у вријеме вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово. 18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме. 19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. 20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи. 21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе. 22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста. 23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом. 24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Омилије - Свети Николај Охридски и Жички

БЕСЕДЕ

Еп. нишки Г. Арсеније 2018, Еп. нишки Г. Арсеније 2017, о. Златко Василић 2019, 

Припрема за највећи дар - О. Огњен С.

Тит. 301 (1:15-2:10)

Чедо Тите, чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. 16. Говоре да знају Бога. а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело. 1. А ти говори што приличи здравом учењу. 2. Старци да буду трезвени, скромни, мудри, здрави у вјери, у љубави, у трпљењу. 3. Старице такође да се држе како доликује светима: да не клеветају, да много не робују вину, да уче добру, 4. Да уразумљују младе жене: да воле мужеве, да воле дјецу, 5. Да буду разборите, чедне, кућанице, добре, покорне својим мужевима, да се не би хулило на ријеч Божију. 6. Тако и младиће савјетуј да буду честити. 7. У свему покажи себе за углед у добрим дјелима: у учењу исправност, честитост, чистоту, 8. Ријеч здраву, беспријекорну, да се посрами противник немајући ништа лоше рећи за нас. 9. Робови да буду послушни својим господарима, да им буду угодни у свему, да не противрјече, 10. Да не краду, него да показују потпуну вјерност у свему, да би науку Спаситеља нашег Бога красили у свему.


Лк. 101 (20:19-26)

У вријеме оно, тражаху првосвештеници и књижевници да дигну руке на Исуса, но побојаше се народа; јер разумјеше да за њих ову причу каза. 20. И мотраху на њега; и послаше уходе, који се претвараху да су праведни, не би ли га ухватили у ријечи, те да би га предали начелству и власти намјесниковој. 21. И упиташе га говорећи: Учитељу, знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем: 22. Да ли нам је допуштено давати данак ћесару или не? 23. А он, разумјевши препреденост њихову, рече им: Што ме кушате? 24. Покажите ми динар; чији је на њему лик и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев. 25. А он им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, а Божије Богу. 26. И не могоше га ухватити у ријечи пред народом; и задививши се одговору његовом умукоше.

Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

Тит. 300 (1:5-2:1)

Чедо Тите, зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих: 6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има дјецу вјерујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. 7. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; 8. Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; 9. Који се чврсто држи истините ријечи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе. 10. Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања, 11. Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка. 12. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени. 13. Свједочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вјери, 14. Да не слушају јудејске бајке, ни заповијести људи који презиру истину. 15. Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест. 16. Говоре да знају Бога. а делима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело. 1. А ти говори што приличи здравом учењу.


Лк. 100 (20:9-18)

Рече Господ причу ову: Човјек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже вријеме. 10. И у своје вријеме посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. 11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. 12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истјераше. 13. Онда рече господар винограда: Шта да чиним? Послаћу сина својега љубљенога; ваљда ће се застидјети кад виде њега. 14. А виноградари видјевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: Ово је насљедник; ходите да га убијемо да нама остане насљедство. 15. И истјераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? 16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима. А они када то чуше рекоше: Не дао Бог! 17. А он погледавши на њих рече: Шта значи, дакле, оно што је написано: Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла? 18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Лк. 24:12-35

У време оно Петар устаде па отрча на гроб, и нагнувши се видје само покрове гдје леже, и отиде чудећи се у себи томе што се догодило. 13. И гле, двојица од њих иђаху  онај дан у село које бијаше удаљено од Јерусалима шездесет стадија и зваше се Емаус.  14. И они говораху међу собом о свим овим догађајима.  15. И док они разговараху и расправљаху, приближи се и сам Исус и иђаше с њима.  16. Али очи њихове бјеху задржане да га не познају.  17. А он им рече: Какав је то разговор који водите међу собом идући, и што сте невесели?  18. А један, по имену Клеопа, одговарајући рече му: Зар си ти једини странац у Јерусалиму, и зар ниси сазнао шта се у њему збило ових дана?  19.  И рече им:  Шта?  А они му рекоше:  О Исусу Назарећанину,  који бјеше човјек пророк, силан на дјелу и у ријечи пред Богом и свим народом; 20. Како га предадоше првосвештеници и кнезови наши да буде осуђен на смрт, и разапеше га?  21. А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. Али поврх свега тога, ово је данас трећи дан откако се ово догоди. 22. А запрепастише нас и неке жене између нас које су биле рано на гробу, 23. Па не нашавши тијело његово, дођоше говорећи да су видјеле и појаву анђела који говораху да је он жив. 24. И неки од наших отидоше на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али њега не видјеше. 25. А он им рече: О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци! 26. Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју? 27.  И почевши од Мојсеја и од свију Пророка разјасни им што је у свим Писмима о њему писано. 28. И приближише се селу у које иђаху, и он се чињаше да хоће даље да иде. 29. А они га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагнуо и близу је вече. И уђе да остане с њима. 30.  И док он сјеђаше с њима за трпезом,  узевши хљеб благослови и преломивши га даваше им. 31. А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих. 32.  И рекоше они један другоме:  Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?  33.  И уставши онога часа,  вратише се у Јерусалим,  и нађоше окупљену Једанаесторицу и оне који бијаху с њима. 34. Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 35. И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хљеба.