Свето Писмо

Јев. 326 (10:35-39; 11,1-7)

Браћо, не губите поуздање своје, које доноси велику награду. 36. Јер вам је трпљење потребно, да пошто извршите вољу Божију, примите оно што је обећано. 37. Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити. 38. А праведник ће од вјере живјети; ако ли одступи, неће бити по вољи души мојој. 39. Ми, међутим, нисмо од оних који одступају на пропаст, него од оних који вјерују на спасење душе. 1. А вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих. 2. Јер у њој стари примише добро свједочанство. 3. Вјером сазнајемо да су свјетови саздани ријечју Божијом, тако да је видљиво постало из невидљивога. 4. Вјером принесе Авељ Богу бољу жртву него Каин; њоме би посвједочен да је праведник, када сам Бог прихвати даре његове; кроз њу он и послије смрти још говори. 5. Вјером Енох бјеше узнесен да не види смрти; и више се не нађе, јер га Бог узнесе, пошто прије његова узнесења бјеше му потврђено да је угодио Богу. 6. А без вјере није могуће угодити Богу; јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који га траже. 7. Вјером Ноје би од Бога обавијештен о ономе што се још не види, и из побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога; њоме он осуди сав свијет, и постаде насљедник праведности по вјери.

Мк. 39 (9:10-16)

У вријеме оно, задржаше ученици ову ријеч Исусову у себи, питајући један другог: Шта то значи васкрснути из мртвих? 11. И упиташе га: Зашто говоре књижевници да најприје Илија треба да дође? 12. А он одговарајући рече им: Када Илија прво дође, све ће уредити; и како је написано за Сина Човјечијега да треба много да пострада и да унижен буде? 13. Али вам кажем да је и Илија дошао, и учинише с њим шта хтједоше, као што је писано за њега. 14. И дошавши ученицима својим, видје народ многи око њих и књижевнике гдје расправљају с њима. 15. И одмах видјевши га, сав народ задиви се и притрчавши, поздрављаху га. 16. И упита књижевнике: Шта то расправљате с њима?

Мисли за сваки дан у години -Свети Теофан Затворник

Јев. 323 (10:1-18)

Браћо, Закон имајући само сјенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке године, усавршити оне који приступају. 2. Иначе, зар оне не би престале да се приносе, пошто они који служе не би се више осјећали грјешним, будући једном за свагда очишћени? 3. Међутим, те жртве сваке године подсјећају на гријехе. 4. Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере гријехе. 5. Зато улазећи у свијет говори: Жртву и принос ниси хтио, али си ми тијело припремио. 6. Свеспаљенице и жртве за гријехе нису ти биле угодне; 7. Тада рекох: Ево дођох, као што је у почетку Књиге писано за мене, да учиним вољу твоју, Боже. 8. Говорећи претходно, да жртву и принос и свеспаљенице и жртве за гријехе ниси хтио нити су ти биле угодне, оне које се по закону приносе; 9. Потом рече: Ево идем да учиним вољу твоју, Боже. Укида прво, да постави друго. 10. Том вољом смо освећени приношењем тијела Исуса Христа једном за свагда. 11. И сваки свештеник стоји свакодневно служећи и много пута приносећи исте жртве које никада не могу уништити гријехе; 12. А Он, принијевши једну жртву за гријехе, занавијек сједе с десне стране Бога, 13. Чекајући даље док се не положе непријатељи његови за подножје ногу његових. 14. Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувијек оне који сеосвећују 15. А свједочи нам и Дух Свети; јер пошто је напријед рекао: 16. Ово је Завјет који ћу им завјештати послије оних дана, говори Господ, дајући законе моје у срца њихова, и у мисли њихове написаћу их, каже: 17. И гријехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. 18. А гдје је опроштење гријехова, ту нема више приноса за њих.

Мк. 36 (8:30-34)

У вријеме оно, забрани Исус ученицима Својим да ником не говоре о њему. 31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути. 32. И рече им то отворено. И узе га Петар насамо и поче га корити. 33. А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско. 34. И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

Мисли за сваки дан у години -Свети Теофан Затворник

Јев. 321 (9:8-10, 15-23)

Браћо, овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји; 9. Која је праслика за садашње вријеме, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савјест онога који служи, 10. А прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде тјелесне до времена обнове. 15. И зато је Он посредник Новога Завјета, да послије његове смрти за искупљење од преступа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно насљедство. 16. Јер гдје је завјештање мора да буде и смрт завјештача, 17. Јер је завјештање пуноважно тек послије смрти, пошто никада не важи док је завјештач у животу. 18. Јер ни први завјет није установљен без крви. 19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповијести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ, 20. Говорећи: Ово је крв завјета који вама одреди Бог. 21. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу. 22. И по Закону готово све се чисти крвљу и без пролијевања крви не бива опроштење. 23. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.

Мк. 34 (8:22-26)

У вријеме оно, дође Исус у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне. 23. И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што. 24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће. 25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно. 26. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.

Мисли за сваки дан у години -Свети Теофан Затворник

Јев. 319 (8:7-13)

Браћо, да је први завјет био без мане, не би се тражило мјесто за други. 8. Јер корећи њих говори: Ево иду дани, говори Господ, и учинићу са домом Израиљевим и са домом Јудиним Завјет нови, 9. Не онакав завјет који учиних са оцима њиховим у дан кад их узех за руку да их изведем из земље Египатске; јер они не осташе у завјету моме, и ја не марих за њих, говори Господ. 10. Јер ово је Завјет који ћу завјетовати дому Израиљеву послије оних дана, говори Господ: Ставићу законе моје у мисли њихове и написаћу их на срцима њиховим, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. 11. И нико неће учити ближњега свога, и нико брата свога, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати, од малога до великога. 12. Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и нећу више спомињати гријехе њихове и безакоња њихова. 13. А кад вели Завјет нови, први је учинио застарјелим; а оно што застаријева и стари, близу је ишчезнућа.

Мк. 33 (8:11-21)

У вријеме оно, изиђоше фарисеји. и почеше се расправљати с Исусом, и кушајући га, искаху од њега знак са неба. 12. И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак иште? Заиста вам кажем: Неће се дати знак роду овоме. 13. И оставивши их уђе опет у лађу, и отиде на ону страну. 14. И заборавише ученици његови узети хљебове. И немаху са собом у лађи до један хљеб. 15. И опомињаше их говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејскога и квасца Иродова. 16. И размишљаху, један другоме говорећи: То је што хљеба немамо. 17. И разумјевши Исус рече им: Зашто мислите да је то што хљеба немате? Зар још не схватате нити разумијете? Зар је још окамењено срце ваше? 18. Имајући очи зар не видите, и уши имајући зар не чујете? И не памтите ли, 19. Кад оних пет хљебова разломих на пет хиљада, колико пуних котарица комада накуписте? Рекоше му: дванаест. 20. А кад оних седам на четири хиљаде, колико пуних котарица комада накуписте? А они рекоше: седам. 21. И рече им: Како не разумијете?

Мисли за сваки дан у години -Свети Теофан Затворник

Кол. 257 (3:4-11)

Браћо, када се јави Христос, живот наш, онда ћете се и ви с Њиме јавити у слави. 5. Умртвите, дакле, удове своје који су на земљи: блуд, нечистоту, страст, злу похоту и лакомство, што је идолопоклонство, 6. Због којих долази гњев Божији на синове противљења, 7. У којима и ви негда ходисте, када живљасте у њима. 8. А сад одбаците и ви то све: гњев, љутину, пакост, хуљење, срамотне ријечи из уста својих. 9. Не лажите један другога, јер свукосте старога човјека са дјелима његовим, 10. И обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао, 11. Гдје нема Јелина ни Јудејца, обрезања ни необрезања, варварина ни Скита, роба ни слободњака, него је све и у свему Христос.

Лк. 85 (17:12-19)

У вријеме оно, кад улажаше Исус у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека, 13. И подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас! 14. И видјевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише. 15. А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа. 16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин. 17. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица? 18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик? 19. И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.