Јев. 328. (11:9-10, 17-23, 32-40)

Браћо, вјером се насели Авраам у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања. Јер очекиваше Град који има темеље, којему је неимар и творац Бог. Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања, коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме, јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику. Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава. Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје. Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје. Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве. И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима, који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске; Неке жене примише своје мртве васкрсењем; други пак бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; А други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; Камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; Они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање; Зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.


Мт. 1. (1:1-25)

Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом. А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос. Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест. А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус.

Тумачење Новог Завета - Родослов Господа Исуса Христа - Јеванђеље по Матеју 1,1-17 (зачало 1)

Тумачење Новог Завета - Јеванђеље по Матеју 1,18-25 (зачало 2)

БЕСЕДЕ 

Еп. нишки Г. Арсеније 2021, Еп. нишки Г. Арсеније 2020, 

Гал. 205. (3:8-12)

Браћо, Писмо, предвидјевши да Бог оправдава незнабошце вјером, унапријед објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.9. Тако се они који су од вјере благосиљају са вјерним Авраамом. 10. Јер који су год од дјела закона под проклетством су, јер је написано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у Књизи закона да то чини. 11. А да се законом нико не оправдава пред Богом, јасно је; јер: Праведник ће од вјере живјети. 12. А закон није од вјере, него човјек који твори заповијести живјеће кроз њих.

Лк. 72. (13:18-29)

Рече Господ причу ову: Чему је слично Царство Божије, и са чиме ћу га упоредити? 19. Слично је зрну горушичном, које узевши човјек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама његовим. 20. Опет рече: Са чиме ћу упоредити Царство Божије? 21. Слично је квасцу који узе жена и покри га у три копање брашна, док не ускисе све. 22. И пролажаше по градовима и селима учећи и идући у Јерусалим. 23. Рече му пак неко: Господе, Је ли мало оних који се спасавају? А он им рече: 24. Борите се да уђете на уска врата; јер вам кажем: многи ће тражити да уђу и неће моћи. 25. Кад устане домаћин и затвори врата, и почнете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе, Господе, отвори нам! И одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте. 26. Тада ћете почети да говорите: Једосмо пред тобом и писмо, и по трговима нашим учио си. 27. А он ће рећи: Кажем вам, не познајем вас откуда сте. Одступите од мене сви који чините неправду! 28. Ондје ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у Царству Божијем, а себе напољу истјеране. 29. И доћи ће од истока и запада и од сјевера и југа и сјешће за трпезу у Царству Божијем.

На 1-м часу:

Јев. 303 зач. I, 1-12.

Браћо, Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, 4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син. 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. 8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега. 9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.


Мт. 2 зач. I, 18-25.

Рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога. 19. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити. 20. Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа јe Светога. 21. Па ће родити сина, и надјени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од гријеха њихових. 22. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: 23. Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог. 24. Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју. 25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, и надјену му име Исус.



На 3-м часу:

Гал. 208 зач. III, 23-29.

Браћо, прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; 25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању.


Лк. 5 зач. II, 1-20.

У дане оне, изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена. 2. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом. 3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град. 4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова, 5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна. 6. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди. 7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици. 8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега. 9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. 10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. 11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. 12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама. 13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: 14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. 15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. 16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама. 17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете. 18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему. 20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.



На 6-м часу:

Јев. 304 зач. I, 10 - II, 3.

Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути. 13. А коме од анђела икад рече: Сједи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? 14. Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење? 1. Због тога морамо веома пазити на оно што чусмо, да не скренемо. 2. Јер ако је ријеч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заелужену казну, 3. Како ћемо је ми избјећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповиједати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули.


Мт. 3 зач. II, 1-12.

А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше: 2. Гдје је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо. 3. Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим. 4. И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити. 5. А они рекоше: У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао: 6. И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа који ће напасати народ мој Израиља. 7. Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда. 8. И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте се добро за дијете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним, 9. А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде одозго гдје бјеше дијете. 10. А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости. 11. И ушавши у кућу, видјеше дијете са Маријом матером његовом, и падоше и поклонише му се, па отворивши ризнице своје принесоше му даре: злато, тамјан и смирну. 12. И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.



На 9-м часу:

Јев. 306 зач. II, 11-18.

Браћо, и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати. 13. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог. 14. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.


Мт. 4 зач. II, 13-23.

Када мудраци отидоше, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. 14. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат. 15. И би тамо до смрти Иродове - да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега. 16. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: 18. Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема. 19. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. 20. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета. 21. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. 22. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске. 23. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

На Литургији

Јев. 303 (1:1-12)

Браћо, Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, 4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син. 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. 8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега. 9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.


Лк. 5 (2:1-20)

У дане оне, изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена. 2. Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом. 3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град. 4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова, 5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која бјеше трудна. 6. И кад ондје бијаху, испунише се дани да она роди. 7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици. 8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега. 9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим. 10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. 11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. 12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама. 13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи: 14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља. 15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. 16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама. 17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете. 18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири. 19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему. 20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

Еп. нишки Г. Арсеније 2022, Еп. нишки Г. Арсеније 2021, Еп. нишки Г. Арсеније 2019, 

Јк. 51 (1:19-27)

Браћо моја драга, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор гњевити се; 20. Јер гњев човјеков не твори правду Божију. 21. Зато одбаците сваку нечистоту и остатак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасити душе ваше. 22. Будите пак творци ријечи, а не само слушаоци, варајући сами себе. 23. Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је сличан човјеку који гледа лице тијела својега у огледалу; 24. Јер се огледа, па отиде, и одмах заборави какав бјеше. 25. Али ко проникне у савршени закон слободе и остане у њему, и не постане забораван слушалац него творац дјела, тај ће бити блажен у дјелању својему. 26. Ако ко од вас мисли да је побожан. а не чауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд. 27. Побожност чиста и непорочна пред Богом и Оцем јесте ова: посјећивати сироте и удовице у невољи њиховој, и чувати себе неопогањена од свијета.


Мк. 45 (10:17-27)

У вријеме оно, кад изиђе Исус на пут, притрча неко, и клекнувши на кољена пред њим, питаше га: Учитељу благи, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? 18. А Исус му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. 19. Заповијести знаш: Не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца својега и матер. 20. А он одговарајући рече му: Учитељу, све сам ово сачувао од младости своје. 21. А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном. 22. А он се снужди због ове ријечи, и отиде жалостан; јер бијаше врло богат. 23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у Царство Божије! 24. А ученици се запањише на ријечи његове. А Исус опет одговарајући рече им: Дјецо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући. 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: па ко се онда може спасти? 27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу. 


Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник

Јк. 50 (1:1-18 )

Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расијаних по свијету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење: 4. А трпљење нека усавршује дјело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га вјетар подиже и витла. 7. Јер такав човјек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човјек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. А богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвијет травни. 11. Јер огрија сунце са жегом, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човјек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће вијенац живота, који Господ обећа онима који га љубе. 13. Ниједан кад је кушан да не говори: Бог ме куша; јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. Него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа гријех. а гријех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца свјетлости, у којега нема измјенљивости ни сјенке промјене. 18. Јер нас је драговољно родио ријечју истине, да будемо као првина од његових створења.


Мк. 44 (10:11-16)

Рече Господ: Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа својега пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му дјецу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видјевши Исус узнегодова и рече им: Пустите дјецу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. 15. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дијете, неће ући у њега. 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.


Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник.