Дап. 28 зач. (XI, 19-26, 29-30).

У дане оне, апостоли који се расијаше од невоље, која наста због Стефана, прођоше све до Финикије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима. А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који ушавши у Антиохију говораху јелинистима проповиједајући јеванђеље о Господу Исусу. И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу. А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије. Кад овај дође и видје благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу; јер бјеше човјек благ и пун Духа Светога и вјере. И обрати се многи народ Господу. Варнава пак изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију. И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи Хришћани. А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји. Ово и учинише пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.

Јн. 12 зач. (IV, 5-42).

У време оно, дође Исус у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему. А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем. Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе хране. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива? Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова? Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам. Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа; јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати. Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом? А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима: Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос? Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи! А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе? Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дјело. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву. И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање. Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање. Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли. А из града онога многи од Самарјана повјероваше у њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде ондје два дана. И много их више вјерова за ријеч његову, те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

О. Бобан Димитријевић - Тумачење Јеванђеља - Радио Глас 2021

О. Бобан Димитријевић - Тумачење Јеванђеља - Радио Глас 2020

Беседе у Недељу Самарјанке:

          Епископ нишки Г. Арсеније (Главчић) (2022)

          Епископ крушевачки Г. Давид (Перовић) (2012)

          Игуман Рафаило (манастир Подмаине) (2014)

          Игуман Рафаило (манастир Подмаине) (2015)

          Игуман Рафаило (манастир Подмаине) (2016)

          Игуман Димитрије (манастир Тумане) (2016)

          свештеник Гојко Перовић (ПРЕДАВАЊЕ 2012)) 

          свештеник Жељко Марковић (2014)

          свештеник Жељко Марковић (2013)

          свештеник Мирослав Пешић (2015)

          свештеник Марко Денић (2016)

          свештеник Александар Јевтић (2015)

          Недеља 4. по Васкрсу - Самарјанке - О. Огњен С.

Дап. 29 зач. (XII, 1-11).

У дане оне подиже цар Ирод руке да мучи неке од Цркве. И погуби Јакова брата Јовановог мачем. И видјевши да је то по вољи Јудејцима, настојаше да ухвати и Петра; а бијаху дани бесквасних хљебова. Њега и ухвати и баци у тамницу, и предаде га четирима стражама од по четири војника да га чувају, намјеравајући да га послије Пасхе изведе пред народ. Петра, дакле, чуваху у тамници, а Црква се усрдно мољаше за њега Богу. А када хтједе Ирод да га изведе, те ноћи спаваше Петар између двојице војника, окован у двоје вериге, и стражари пред вратима чуваху тамницу. И гле, анђео Господњи се појави, и свјетлост обасја просторију, и куцнувши Петра у ребра пробуди га говорећи: Устани брзо! И спадоше му вериге с руку. И анђео му рече: Опаши се, и обуј обућу своју. И учини тако. И рече му: Обуци хаљину своју, па хајде за мном. И изишавши иђаше за њим, и не знадијаше да је стварност то што анђео чињаше, него мишљаше да гледа виђење. А кад прођоше прву стражу и другу, дођоше вратима гвозденим која воде у град; она им се сама отворише, и изишавши прођоше једну улицу, и анђео одмах одступи од њега. И када дође Петар себи, рече: Сада заиста знам да Господ посла анђела својега те ме избави из руку Иродових и од свега што је очекивао народ јудејски.

Јн. 31 зач. (VIII, 31-42).

Рече Господ поверовавшим Њему Јудејима: Ако ви останете у науци мојој, заиста сте моји ученици; и познаћете истину, и истина ће вас ослободити. Одговорише му: Ми смо сјеме Авраамово, и никад никоме нисмо робовали. Како ти говориш: постаћете слободни? Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да сваки који чини гријех роб је гријеху. А роб не остаје у кући вавијек, син остаје вавијек. Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни. Знам да сте сјеме Авраамово; али тражите да ме убијете, јер моја ријеч нема мјеста у вама. Ја говорим што сам видио од Оца својега, и ви. дакле, чините што сте видјели од оца вашега. Одговорише и рекоше му: Отац наш је Авраам. Исус им рече: Да сте дјеца Авраамова, чинили бисте дјела Авраамова. А сада тражите да убијете мене, човјека који сам вам казао истину, коју чух од Бога. То Авраам није чинио. Ви чините дјела оца својега. Тада му рекоше: Ми нисмо рођени од блуда; једнога оца имамо - Бога. А Исус им рече: Кад би Бог био отац ваш, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме Он посла.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 27 зач. (X, 44 - XI, 10).

У дане оне, док Петар још говораше ове ријечи, сиђе Дух Свети на све који слушаху ријеч. И задивише се вјерни из обрезања који дођоше с Петром, да се и на незнабошце излио дар Духа Светога. Јер их слушаху гдје говоре језике и величају Бога. Тада одговори Петар: зар може ко забранити воду да се не крсте ови који примише Духа Светога као и ми? И заповједи им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана. А чуше апостоли и браћа који бијаху у Јудеји да и незнабошци примише ријеч Божију. И кад узиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим они из обрезања, говорећи: Ушао си необрезаним људима и јео си с њима. А Петар им отпоче излагати по реду говорећи: ја бијах у граду Јопи на молитви, и видјех у заносу виђење: некакав сасуд силажаше као велико платно са четири краја и спушташе се с неба, и дође до мене. Загледавши у њега пажљиво, размотрих и видјех четвороножне животиње земаљске и звјериње и гмизавце и птице небеске. И чух глас који ми говори: Устани, Петре, закољи и једи. А ја рекох: Нипошто, Господе, јер ништа погано или нечисто никада не уђе у моја уста. И одговори ми глас са неба по други пут: Што је Бог очистио, ти не погани! А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

Јн. 30 зач. (VIII, 21-30).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: Ја идем, и тражићете ме; и помријећете у гријеху своме; куд ја идем ви не можете доћи. Тада рекоше Јудејци: Да се неће сам убити, јер говори: куд ја идем ви не можете доћи? И рече им: Ви сте одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога свијета, ја нисам од овога свијета. Зато вам и рекох да ћете помријети у гријесима својим; јер ако не повјерујете да Ја јесам, помријећете у гријесима својим. Тада му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, што вам и кажем. Много имам о вама говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја говорим у свијету оно што чух од њега. И не разумјеше да им говори за Оца. А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човјечијега, онда ћете дознати да Ја јесам, и да ништа сам од себе не чиним: него како ме научи Отац мој онако говорим. И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене сама; јер ја свагда чиним што је њему угодно. Кад он ово говораше, многи повјероваше у њега.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 26 зач. (X, 34-43).

У дане оне, Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко, него је у сваком народу мио њему онај који га се боји и твори правду. Ријеч коју посла синовима Израиљевим, благовјестећи мир кроз Исуса Христа: Он је Господ свију. Ви знате ријеч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, послије крштења које проповиједаше Јован: Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцјељујући све мучене од ђавола, јер Бог бијаше с њим. И ми смо свједоци свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, објесивши на дрво. Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се он јави, не свему народу, него нама, свједоцима унапријед изабранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по његову васкрсењу из мртвих. И заповједи нам да проповиједамо народу и свједочимо да је он одређени од Бога Судија живих и мртвих. За њега свједоче сви пророци да ће Именом његовим примити опроштење гријеха свако ко вјерује у њега.

Јн. 29 зач. (VIII, 12-20).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш; свједочанство твоје није истинито. Исус одговори и рече им: Ако ја и свједочим за самога себе, истинито је свједочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме. Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам него ја и Отац који ме посла. А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито. Ја сам онај који свједочи за себе, и свједочи за мене Отац који ме посла. Тада му говораху: Гдје је Отац твој? Исус одговори: Не знате ни мене ни Оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мојега. Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 34 зач. (XIV, 6-18).

У дане оне, побјегоше Павле и Варнава у градове ликаонске, Листру и Дерву и у околину њихову, и тамо проповиједаху јеванђеље. А неки човјек у Листри сјеђаше немоћан у ногама, будући хром од утробе матере своје, и никада не бјеше ходио. Овај слушаше Павла гдје говори, који погледавши на њега и видјевши да има вјеру да ће роздравити, Рече снажним гласом: Теби говорим у име Господа Исуса Христа, усправи се на ноге своје! И он скочи, и хођаше. А кад видје народ шта Павле учини, подиже глас свој говорећи ликаонски: Богови постадоше слични људима и сиђоше к нама. И називаху Варнаву Зевсом а Павла Хермесом, јер он вођаше ријеч. А жрец Зевса што бјеше пред градом њиховим, доведе јунце, и донесе вијенце пред врата, и с народом хтједе да принесе жртву. А кад чуше апостоли, Варнава и Павле, раздераше хаљине своје, и ускочише међу народ вичући и говорећи: људи, шта то чините? И ми смо као и ви смртни људи, који вам благовијестимо да се од ових ништавних ствари обратите Богу живоме, који створи небо и земљу и море и све што је у њима; који у прошлим нараштајима бјеше пустио све народе да иду својим путевима; мада ипак не остави себе непосвједочена, чинећи добро, дајући нам с неба дажд и године родне, пунећи срца наша јелом и весељем. И ово говорећи једва умирише народ да им не приноси жртве него да иде сваки својој кући.

Јн. 26 зач. (VII, 14-30).

У половини Педесетнице дође Исус у храм и учаше. И чуђаху се Јудејци говорећи: Како овај зна књиге а није се учио? Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Онога који ме је послао. Ако хоће ко вољу његову да твори, познаће да ли је ова наука од Бога, или ја сам од себе говорим. Који говори сам од себе, своју славу тражи: а ко тражи славу Онога који га је послао, тај је истинит и нема у њему неправде. Није ли Мојсеј дао вама Закон? И нико од вас не извршава Закон. Зашто тражите да ме убијете? Одговори народ и рече: Демон је у теби; ко тражи да те убије? Одговори Исус и рече им: Једно дјело учиних, и сви се дивите томе. Мојсеј вам је дао обрезање, не што је оно од Мојсеја, него од отаца, и у суботу обрезујете човјека. Ако у суботу човјек прима обрезање, па се тиме не нарушава Закон Мојсејев, зашто се на мене гњевите што цијелога човјека излијечих у суботу? Не судите по изгледу, него праведан суд судите. Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај кога траже да убију? И гле, говори слободно и ништа му не веле. Да стварно не дознаше наши главари да је он заиста Христос? Али овога знамо откуда је; а Христос када дође, нико неће знати откуда је. Тада Исус повика у храму учећи и говорећи: И познајете ме и знате откуда сам; и сам од себе нисам дошао, него је истинит Онај који ме посла, којега ви не знате. Ја га знам, јер од њега јесам, и Он ме посла. Тада тражаху да га ухвате, и нико не метну на њега руку, јер још не бјеше дошао час његов.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник