Свето Писмо

Дап. 20 зач. (VIII, 26-39).

У дане оне, Анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди према југу на пут који силази од Јерусалима у Газу; он је пуст. И уставши пође. И гле, човек Етиопљанин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице етиопске, што беше над свима њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим као поклоник, па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију. А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима. А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш? Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне са њим. А место из Писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и као јагње немо пред оним који га стриже, тако не отвара уста својих. У његовом понижењу укиде се суд његов. А род његов ко ће исказати? Јер се узима са земље живот његов. Онда ушкопљеник одговори и рече Филипу: Молим те, за кога ово говори пророк? За себе или за некога другога? А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога, проповеди му јеванђеље о Исусу. Како пак иђаху путем, дођоше на неку воду, и рече ушкопљеник: Ево воде, шта ме спречава да се крстим? А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца, може. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божији. И заповеди да стану кола, и сиђоше оба у воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га. А кад изиђоше из воде, Дух (Свети паде на ушкопљеника, а анђео) Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник, него отиде путем својим радујући се.

Јн. 22 зач. (VI, 40-44).

Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: а ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и верује у њега има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Тада гунђаху Јудејци на њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба, и говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како, дакле, он говори: С неба сам сишао? А Исус им одговори и рече: Не гунђајте међу собом. Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан. У Пророцима је написано: И биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, долази к мени. Не да је ко видио Оца, осим Онога који је од Бога: он је видио Оца. Заиста, заиста вам кажем: Који верује у мене има живот вечни.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 19 зач. (VIII, 18-25).

У дане оне, кад виде Симон да се полагањем апостолских руку даје Дух Свети, донесе им новаца, говорећи: Дајте и мени ту власт да кад положим руке на некога прими Духа Светога. А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може добити за новце. Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти се опростила помисао срца твога; јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде. А Симон одговарајући рече: Помолите се ви за мене Господу да не наиђе на мене ништа од онога што сте рекли. А они, засведочивши и говоривши реч Господњу, вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедаху јеванђеље.

Јн. 21 зач. (VI, 35-39).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети. Него вам рекох: и видели сте ме, и не верујете. Све што ми даје Отац мени ће доћи; и онога који долази мени нећу истерати напоље. Јер сам сишао с неба не да творим вољу своју, него вољу Оца, који ме посла. А ово је воља Оца који ме посла, да све што ми је дао ништа од тога не изгубим, него да то васкрснем у последњи дан.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 18 зач. (VIII, 5-17).

У дане оне Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа. А народ је пазио једнодушно на оно што им говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше; јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих који их имаху, и многи узети и хроми оздравише. И би велика радост у граду ономе. А беше отпре у граду неки човек, по имену Симон, који чараше и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико. Њега сви пажљиво слушаху, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божија. А зато га слушаху пажљиво што их је много времена чинима задивљавао. Но када повероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о Царству Божијему и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене. Тада и сам Симон поверова и крстивши се остаде код Филипа; и гледајући знаке и чуда велика где се збивају, дивљаше се врло. А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила реч Божију, послаше им Петра и Јована. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.

Јн. 20 зач. (VI, 27-33).

Рече Гопод дошавшим к Њему Јудејима: трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац. А они му рекоше: Шта да чинимо да бисмо творили дела Божија? Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете у Онога кога Он посла. А они му рекоше: Какав, дакле, знак ти показујеш да видимо и да ти верујемо? Шта ти чиниш? Оцеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб са неба даде им да једу. Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсеј дао хлеб са неба него Отац мој даје вам истинити хлеб са неба; јер хлеб је Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 17 зач. (VI, 8 - VII, 5, 47-60).

У дане оне, Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, и не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. Тада подметнуше људе који рекоше: Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и на Бога. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион, па изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на Закон. Јер смо га чули где говори: Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела. А првосвештеник рече: Је ли то тако? А он рече: Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан. И рече му: Изиђи из земље своје и од рода својега и из дома оца својега, и дођи у земљу коју ћу ти показати. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан: и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите. И не даде му наследства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посед њему и семену његову после њега, док он још немаше детета. А Соломон му сазида дом. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је место за почивање моје? Није ли рука моја створила све ово? Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. Којега од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, којега сада ви издајници и убице постадосте, ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу, и рече: Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега где стоји с десне стране Богу. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега, па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла, и каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! И ово рекавши, усну.

Јн. 13 зач. (IV, 46-54).

У време оно, Исус пак дође опет у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. нећете да поверујете. Рече му царев човек: Господе, дођи док није умрло дете моје. Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И верова човек речи коју му рече Исус и пође. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дете је твоје живо. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница. Тада разуме отац да то беше у онај час у који му рече Исус: Син твој је жив. И верова он и сва кућа његова. Ово је опет друго знамење које учини Исус дошавши из Јудеје у Галилеју.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 16 зач. ( VI, 1-7 ).

И у ове дане, када се множаху ученици, подигоше јелинисти вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше помоћ сваки дан. Онда Дванаесторица, сазвавши мноштво ученика, рекоше: Не доликује нама да оставивши ријеч Божију служимо око трпеза. Потражите, дакле, браћо, између вас седам освједочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. А ми ћемо у молитви и у служби ријечи приљежно остати. И ријеч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека испуњенога вјером и Духом Светим, и Филипа. и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу прозелита из Антиохије. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих. И ријеч Божија растијаше и веома се множаше број ученика у Јерусалиму, и велико мноштво свештеника покораваху се вјери.

Мк. 69 зач. ( XV, 43 - XVI, 8 ).

У време оно, дође Јосиф, из Ариматеје, угледан савјетник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: Је ли давно умро? И дознавши од капетана, даде тијело Јосифу. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху гдје га полагаху. И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу. И врло рано у први дан недјеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: Ко ће нам одвалити камен од врата гроба? И погледавши видјеше да камен бјеше одваљен; а бјеше врло велики. И ушавши у гроб, видјеше младића обучена у бијелу хаљину гдје сједи с десне стране; и уплашише се. А он им рече: Не плашите се. Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овдје; ево мјеста гдје га положише. Него идите и кажите ученицима његовим и Петру, да ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече. И изишавши побјегоше од гроба, јер их ухвати страх и трепет, и ником ништа не казаше, јер се бојаху.

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник