Дап. 15 зач. (V, 21-33).

У дане оне, чувши то, Апостоли уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старјешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре гдје стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо. А кад чуше ове ријечи свештеник и војвода храма и првосвештеници бијаху у недоумици шта се то догодило с њима. А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човјека. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење гријехова. И ми смо његови свједоци ових ријечи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.


Јн. 19 зач. (VI, 14-27).

Људи, видјевши знамење које учини Исус, говораху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима. А море се подизаше од великога вјетра. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. А он им рече: Ја сам; не бојте се! И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо? Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.


Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

Дап. 13 зач. (V, 1-11).

У дане оне, неки човек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање, и сакри од новаца са знањем и жене своје, и доневши један део положи пред ноге апостолима. А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву? Кад је била у тебе, не беше ли твоја? И кад је продаде, не беше ли у твојој власти? Зашто си такву ствар метнуо у срце своје? Ниси слагао људима него Богу. А кад чу Ананија речи ове, паде и издахну; и велики страх обузе све који чуше ово. И уставши младићи узеше га и изнесоше те сахранише. А кад прође око три часа, уђе и жена његова не знајући шта се догодило. А Петар је упита: Кажи ми јесте ли за толико продали њиву? А она рече: Да, за толико. А Петар јој рече: Зашто се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге оних који твога мужа сахранише пред вратима су, и тебе ће изнети. И одмах паде крај ногу његових и издахну. А младићи ушавши нађоше је мртву, па је изнесоше и сахранише код мужа њезина. И велики страх обузе сву Цркву и све који чуше ово. 

Јн. 17 зач. (V, 30 - VI, 2).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао. Ако ја сведочим сам за себе, сведочанство моје није истинито. Други је који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство којим сведочи за мене. Ви сте послали к Јовану, и он је посведочио за истину. А ја не примам сведочанство од човека, него ово говорим да се ви спасете. Он беше светиљка која гораше и светљаше; а ви хтедосте мало времена да се радујете светлости његовој. Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер дела која ми даде Отац да их свршим, ова дела која ја чиним сведоче за мене да ме је Отац послао. И Отац који ме посла он је и посведочио за мене. Нити сте глас његов икада чули, ни лице његово видели. И реч његову немате да обитава у вама; зато што ви не верујете Ономе кога Он посла. Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни; а баш она сведоче о мени; и нећете да дођете к мени да имате живот. Славу од људи не примам, него вас познајем да љубави Божије немате у себи. Ја сам дошао у име Оца својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити. Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите? Не мислите да ћу вас ја тужити Оцу; има који вас оптужује, Мојсеј, у кога се ви уздате. Јер да веровасте Мојсеју, веровали бисте и мени; јер он писа о мени. А кад његовим Писмима не верујете, како ћете веровати мојим речима? После тога отиде Исус преко Галилејског, Тиверијадског мора. И за њим иђаше мноштво народа, јер гледаху знамења његова која чињаше на болесницима. А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим. А беше близу Пасха, празник јудејски.


Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Дап. 12 зач. (IV, 23-31).

У дане оне, када отпустише Апостоле, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старешине. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди да буде. И сад, Господе, погледај на њихове претње, и дај слугама твојим да са сваком смелошћу говоре реч твоју, пружајући и ти руку своју на исцељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твојега Исуса. И пошто се они помолише Богу, затресе се место гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божију са смелошћу. А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. И апостоли с великом силом даваху сведочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика беше на свима њима. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утехе, Левит, родом са Кипра, имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима. 


Јн. 16 зач. (V, 24-30).

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Дап. 11 зач. (IV, 13-22).

У дане оне, видећи Јудеји смелост Петрову и Јованову, и знајући да су људи неуки и прости, дивљаху се, а препознаше их и да су били са Исусом, но гледајући исцељеног човека где стоји с њима, не могаху ништа рећи против. Онда им заповедише да изиђу напоље из Синедриона, па се саветоваху међу собом, говорећи: Шта ћемо чинити овим људима? Јер знаменито чудо што се догоди кроз њих очигледно је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо порећи. Али да се не би даље ширило по народу, да им строго запретимо да никоме од људи више не говоре о Имену овоме. И дозвавши их заповедише им да ништа не говоре нити уче о Имену Исусову. А Петар и Јован одговарајући им рекоше: Судите, је ли право пред Богом да слушамо вас више него Бога? Јер ми не можемо да не говоримо оно што видесмо и чусмо. А они запретивши им отпустише их, не налазећи ништа како би их мучили, и то због народа; јер сви хваљаху Бога за оно што се догодило. Јер више од четрдесет година беше ономе човеку, на коме се догоди ово чудо оздрављења. 

Јн. 15 зач. (V, 17-24).

Рече Господ дошавпим Му Јудејима: Отац мој до сада дела, и ја делам. И зато још више тражаху Јудејци да га убију, не само што нарушаваше суботу, него што и Бога називаше својим Оцем градећи се једнак Богу. А Исус одговори и рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него што види да Отац чини; јер што Он чини, то исто чини и Син; јер Отац љуби Сина, и све му показује што сам чини; и показаће му већа дела од ових да се ви чудите. Јер као што Отац подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће оживљава. Јер Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао. Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Дап. 10 зач. (IV, 1-10).

У дане оне, док говораху Апостоли народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји, срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих. И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ бјеше вече. А многи од оних који чуше ријеч повјероваше, и достиже број људи око пет хиљада. И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим, и Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода првосвештеничкога; и поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово? Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и старјешине Израиљеве, ако нас данас испитујете због доброчинства болесном човјеку, како он оздрави, нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав. 

Јн. 10 зач. (III, 16-21).

Рече Господ: Тако Бог завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години