Јев. 309 (3:12-16)

Браћо, пазите да не буде у некоме од вас зло срце невјеровања, одступањем од Бога живога; 13. Него бодрите један другога сваки дан, докле год то „данас" траје, да који од вас не постане тврдокоран обманом гријеха. 14. Јер смо постали заједничари Христови, само ако првобитну вјеру до краја чврсто одржимо. 15. Док се још говори: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша, као приликом огорчења. 16. А који су то што чуше и огорчише? Зар не сви који изиђоше из Египта вођени Мојсејем?

1.Сол. 270 (4:13-17)

Браћо, нећемо да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.


Мк. 6 (1:35-44)

У вријеме оно, отиде Исус на пусто мјесто и ондје се мољаше Богу. 36. И за њим похиташе Симон и који бијаху с њим. 37. И нашавши га рекоше му: Сви те траже. 38. И рече им: Хајдемо у оближња села и градове да и ондје проповиједам, јер сам за то дошао. 39. И проповиједаше у синагогама њиховим по свој Галилеји, и демоне изгоњаше. 40. И дође к њему губавац молећи га, и на кољенима клечећи пред њим, и говорећи: Ако хоћеш, можеш ме очистити. 41. А Исус смиловавши се пружи руку, па дохвативши га се рече му: Хоћу, очисти се. 42. И кад му то рече, губа одмах отиде с њега, и очисти се. 43. И запријетивши му, одмах га удаљи. 44. И рече му: Гледај да никоме ништа не кажеш, него иди те се покажи свештенику, и принеси за очишћење своје што је заповједио Мојсеј за свједочанство њима.

Јн. 16 (5:24-30)

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; Како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.

 
Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

На 6-м часу:

Ис. VII, 1-14.

У време Ахаза сина Јотама сина Озије цара Јудиног дође Ресин цар сирски и Факеј син Ремалијин цар Израиљев на Јерусалим да га бију, али га не могоше узети. 2. И дође глас дому Давидовом и рекоше: Сирија се сложи с Јефремом. А срце Ахазово и срце народа његовог устрепта као дрвеће у шуми од ветра. 3. Тада рече Господ Исаији: Изађи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-јасув, син твој, накрај јаза горњег језера, на пут код поља бељаревог. 4. И реци му: Чувај се и буди миран, не бој се и срце твоје нека се не плаши од два краја ових главњи што се пуше, од распаљеног гнева Ресиновог и сирског и сина Ремалијиног. 5. Што се Сирци и Јефрем и син Ремалијин договорише на твоје зло говорећи: 6. Хајдемо на јудејску да јој досадимо и да је освојимо и да поставимо у њој царем сина Тавеиловог. 7. Зато овако вели Господ Бог: Неће се то учинити, неће бити. 8. Јер је глава Сирији Дамаск, а Дамаску је глава Ресин; и до шездесет и пет година сатрће се Јефрем тако да више неће бити народ. 9. И глава је Јефрему Самарија, а Самарији је глава син Ремалијин. Ако не верујете, нећете се одржати. 10. И још рече Господ Ахазу говорећи: 11. Ишти знак од Господа Бога свог, ишти оздо из дубине или озго с висине. 12. А Ахаз рече: Нећу искати, нити ћу кушати Господа. 13. Тада рече Исаија: Слушајте сада, доме Давидов; мало ли вам је што досађујете људима, него досађујете и Богу мом? 14. Зато ће вам сам Господ дати знак; ето девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило.

На веч.:

Пост. V, 32 - VI, 8.

Кад Ноју би пет стотина година, роди Ноје Сима, Хама и Јафета. 1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. 4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. 8. Али Ноје нађе милост пред Господом.

Прич. VI, 20 - VII, 1.

Сине мој, чувај заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 21. Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла. 22. Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 23. Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 24. Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 25. Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим. 26. Јер са жене блуднице спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 27. Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале? 28. Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже? 29. Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 30. Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 31. Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 32. Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 33. Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 34. Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 35. Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати. 1. Сине, чувај речи моје, и заповести моје сакриј код себе.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

На 6-м часу:

Ис. VI, 1-12.

Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву. 2. Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. 3. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. 4. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. 5. И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. 6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, 7. И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. 8. Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. 9. А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати. 10. Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. 11. А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти, 12. И потом ће Бог продужити људе, и умножиће се преостали на земљи.

На веч.:

Пост. V, 1-24.

Ово је племе Адамово. Кад Бог створи човека по обличју свом створи га. 2. Мушко и женско створи их, и благослови их, и назва их човек, кад бише створени. 3. И поживе Адам сто тридесет година, и роди сина по обличју свом, као што је он, и надеде му име Сит. 4. А родив Сита поживе Адам осам стотина година, рађајући синове и кћери; 5. Тако поживе Адам свега девет стотина тридесет година; и умре. 6. А Сит поживе сто пет година, и роди Еноса; 7. А родив Еноса поживе Сит осам стотина седам година, рађајући синове и кћери; 8. Тако поживе Сит свега девет стотина дванаест година; и умре. 9. А Енос поживе деведесет година, и роди Кајинана; 10. А родив Кајинана поживе Енос осам стотина петнаест година, рађајући синове и кћери; 11. Тако поживе Енос свега девет стотина пет година; и умре. 12. А Кајинан поживе седамдесет година, и роди Малелеила; 13. А родив Малелеила поживе Кајинан осам стотина и четрдесет година, рађајући синове и кћери; 14. Тако поживе Кајинан свега девет стотина десет година; и умре. 15. А Малелеило поживе шездесет пет година, и роди Јареда; 16. А родив Јареда поживе Малелеило осам стотина тридесет година, рађајући синове и кћери; 17. Тако поживе Малелеило свега осам стотина деведесет пет година; и умре. 18. А Јаред поживе сто и шездесет и две године, и роди Еноха; 19. А родив Еноха поживе Јаред осам стотина година, рађајући синове и кћери; 20. Тако поживе Јаред свега девет стотина шездесет две године, и умре. 21. А Енох поживе шездесет пет година, и роди Матусала; 22. А родив Матусала поживе Енох једнако по вољи Божјој триста година, рађајући синове и кћери; 23. Тако поживе Енох свега триста шездесет пет година; 24. И живећи Енох једнако по вољи Божјој, нестаде га јер га узе Бог.

Прич. VI, 3-20.

Чини, сине мој, како ти заповедам, и спасавај се, јер си допао у руке злих за ближњег свог; бодри ближњег свог за ког си јемчио. 4. Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. 5. Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 6. Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. 7. Нема вођу ни управитеља ни господара; 8. И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 9. Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? 10. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 11. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. 12. Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; 13. Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 14. Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 15. Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. 16. На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 17. Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, 18. Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 19. Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 20. Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

На 6-м часу:

Ис. V, 16-25.

Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом. 17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. 18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, 19. Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо. 20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко. 21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића. 23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 24. Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог. 25. Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.

На веч.:

Пост. IV, 16-26.

Oтиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи наидској на истоку према Едему. 17. И позна Кајин жену своју, а она затрудне и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина свог Енох. 18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од бронзе и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута. 25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и наде му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другог сина за Авеља, ког уби Кајин. 26. И Ситу се роди син, коме надеде име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Прич. V, 15 - VI, 3.

Сине мој, пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за се, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој, 21. Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће. 1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, дајеш руку своју туђинцу. 2. Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Чини, сине мој, што ти заповедам, и спашћеш се.

 Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

На 6-м часу:

Ис. V, 7-16.

Тако говори Господ: виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике. 8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. 9. Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога. 10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу. 11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали. 12. И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових. 13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи. 14. Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему. 15. И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се; 16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

На веч.:

Пост. IV, 8-15.

Рече Кајин Авељу братом својем: Пођимо у поље. Али кад беху у пољу, скочи Кајин на Авеља брата свог, и уби га. 9. Тада рече Господ Кајину: Где ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата свог? 10. А Бог рече: Шта учини! Глас крви брата твог виче са земље к мени. 11. И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твог из руке твоје. 12. Кад земљу узрадиш, неће ти више давати блага свог. Бићеш потукач и бегунац на земљи. 13. А Кајин рече Господу: Кривица је моја велика да ми се не може опростити. 14. Ево ме тераш данас из ове земље да се кријем испред Тебе, и да се скитам и потуцам по земљи, па ће ме убити ко ме удеси. 15. А Господ му рече: Зато ко убије Кајина, седам ће се пута то покајати. И начини Господ знак на Кајину да га не убије ко га удеси.

Прич. V, 1-15.

Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје, 2. Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање. 3. Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља; 4. Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар. 5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. 6. Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш. 7. Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих. 8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене, 9. Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме, 10. Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући, 11. И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје, 12. И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање! 13. И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху! 14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине. 15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.

Мисли за сваки дан у години - Св. Теофан Затворник