На 6-м часу:

Ис. XLIX, 6-10.

Овако говори Господ: дадох ти завет рода, учиних те виделом народима да будеш моје спасење до крајева земаљских. 7. Овако вели Господ, Избавитељ Израиљев, Светац његов, ономе кога презиру, на кога се гади народ, слузи оних који господаре: цареви ће видети и устати, и кнезови ће се поклонити ради Господа, који је веран, ради Свеца Израиљевог, који те је изабрао. 8. Овако вели Господ: У време милосно услиших те, и у дан спасења помогох ти; и чуваћу те и даћу те да будеш завет народу да утврдиш земљу и наследиш опустело наследство; 9. Да кажеш сужњима: Изађите; онима који су у мраку: Покажите се. Они ће покрај путева пасти, и паша ће им бити по свим високим местима. 10. Неће бити гладни ни жедни, неће их бити врућина ни сунце; јер коме их је жао, он ће их водити, и покрај извора водених проводиће их.

На веч.:


Пост. XXXI, 3-16.

Рече Господ Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом. 4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом. 5. И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном. 6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао; 7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети; 8. Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом. 9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени; 10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим. 11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме. 12. А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван. 13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју. 14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог? 15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео. 16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

Прич. XXI, 3-21.

Сине, да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва. 4. Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко грех је. 5. Мисли вредног човека доносе обиље, а сваког нагла сиромаштво. 6. Благо сабрано језиком лажљивим таштина је која пролази међу оне који траже смрт. 7. Грабеж безбожних однеће их, јер не хтеше чинити што је право. 8. Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дело право. 9. Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој. 10. Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега. 11. Кад подсмевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање. 12. Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло. 13. Ко затискује ухо своје од вике убогог, викаће и сам, али неће бити услишен. 14. Дар у тајности утишава гнев и поклон у недрима жестоку срдњу. 15. Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње. 16. Човек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвих. 17. Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити. 18. Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик. 19. Боље је живети у земљи пустој него са женом свадљивом и гневљивом. 20. Драгоцено је благо и уље у стану мудрога, а човек безуман прождире га. 21. Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.


Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

На 6-м часу:

Ис. XLVIII, 17 - XLIX, 4.

Овако вели Господ, Избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш. 18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његових; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: Избави Господ слугу свог Јакова. 21. Неће ожеднети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22. Нема мира безбожницима, вели Господ. 1. Послушајте ме, острва, и пазите народи далеки. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и тулу свом сакри ме. 3. И рече ми: Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити. 4. А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.

На веч.:


Пост. XXVII, 1-41.

Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме. 2. Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети; 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов; 4. И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро. 5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе. 6. А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече: 7. Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро. 8. Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати. 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро. 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12. Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова. 13. А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми. 14. Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18. А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине? 19. И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја. 20. А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме. 21. Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не. 22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове. 23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови; 24. И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам. 25. Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи. 26. Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме. 27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ. 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља! 30.

А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја. 32. А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав. 33. Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен. 34. А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче. 35. А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов. 36. А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов? 37. А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине? 38. И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав. 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог. 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац.

Прич. XIX, 16-25.

Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17. Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20. Слушај савет и примај наставу, да после будеш мудар. 21. Много има мисли у срцу човечијем, али шта Господ науми оно ће остати. 22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25. Удри подсмевача да луди омудра, и разумног накарај да разуме науку.


Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Јев. 322 (9:24-28)

Браћо, Христос не уђе у рукотворену Светињу, која је предобразац истинске, него у само Небо, да се сада појави пред лицем Божијим ради нас; 25. Нити улази много пута да приноси самога себе, као што првосвештеник улази у Светињу сваке године са туђом крвљу; 26. Иначе би Он морао много пута страдати почев од постања свијета; а сада на свршетку вијекова јави се једном за свагда, да својом жртвом уништи гријех. 27. И као што људима предстоји једанпут умријети, а потом суд (Божији), 28. Тако и Христос једанпут принесе себе на жртву да понесе гријехе многих. А други пут ће се појавити не због гријеха него за спасење оних који га чекају.


Јев. 320 (9:1-7)

Браћо, имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску. 2. Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња. 3. А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама, 4. Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, 5. А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. 6. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; 7. А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.

Мк. 35 (8:27-31)

У вријеме оно, изиђе Исус и ученици његови у села Кесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Шта говоре људи, ко сам ја? 28. А они одговорише: Јован Крститељ; а други: Илија; а други: Неки од пророка. 29. А он им рече: А ви шта велите ко сам ја? А Петар одговарајући рече му: Ти си Христос. 30. И забрани им да ником не говоре о њему. 31. И поче их учити да Син Човјечији треба много да пострада, и да ће га одбацити старјешине и првосвештеници и књижевници, и да ће га убити, и да ће послије три дана васкрснути.


Лк. 54 (10:38-42,11:27-28)

У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. 27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! 28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

 

Мисли за сваки дан у години - Свети Теофан Затворник

На 6-м часу:

Ис. XXXVII, 33 - XXXVIII, 6.

Овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега. 34. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ. 35. Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог. 36. Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци. 37. Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији. 38. И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов. 1. У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 2. А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3. И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. 4. Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5. Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6. И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град.

На веч.:

Пост. XIII, 12-18.

Аврам живљаше у земљи хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премештајући своје шаторе до Содома. 13. А људи у Содому беху неваљали, и грешаху Господу веома. 14. А Господ рече Авраму, пошто се Лот одели од њега: Подигни сада очи своје, па погледај с места где си на север и на југ и на исток и на запад. 15. Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и семену твом до века. 16. И учинићу да семена твог буде као праха на земљи; ако ко узможе избројати прах на земљи, моћи ће избројати и семе твоје. 17. Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати. 18. И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници мамријској, која је код Хеврона, и онде начини жртвеник Господу.

Прич. XIV, 27 - XV, 4.

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних. 28. У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу. 29. Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост. 30. Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима. 31. Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху. 32. За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти. 33. Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се. 34. Правда подиже народ, а грех је срамота народима. 35. Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се. 1. Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу. 2. Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље. 3. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре. 4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.


Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич.15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.

Јев. 314 (6:13-20)

Браћо, кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се самим собом, 14. Говорећи: Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити. 15. И тако Авраам стрпљиво чекајући дочека обећање. 16. Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва као јемство. 17. Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенивост своје одлуке, послужи се заклетвом, 18. Да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама; 19. Њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе, 20. Гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.

Еф. 229 (5:9-19)

Браћо, плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. 10. Истражујте што је угодно Господу. 11. И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте. 12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. 13. А све што се разоткрива свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено излази на свјетлост. 14. Зато вели: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. 15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри. него као мудри, 16. Користећи вријеме, јер су дани зли. 17. Згог тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, 19. Говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;

Мк. 40 (9:17-31)

У вријеме оно, човјек неки приђе Исусу клањајући се и рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми. 18. И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше. 19. А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени. 20. И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену. 21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства. 22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас. 23. А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује. 24. И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју! 25. А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега! 26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије. 27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде. 28. И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истјерати? 29. И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом. 30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна, 31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

Мт. 10 (4:25-5:12)

У вријеме оно, за Исусом иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана. 1. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му ученици његови. 2. И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; 4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити; 5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу; 6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; 7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани; 8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети; 9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; 10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. 11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене. 12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.

СИНАКСАР

Житије Светог Јована Лествичника

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Омилије - Свети Николај охридски и жички - Протумачено у недељу десету по Педесетници

Тајна Празника - ТВ Храм

У сусрет Васкрсу - Недеља Средопосна - ТВ Храм

О. Бобан Димитријевић - Тумачење Јеванђеља - Радио Глас

БЕСЕДЕ

Еп. нишки Г. Арсеније 2018, о. Бранко 2021, О. Бобан 2021,  О. Драган 2021, О. Милић 2016, О. Петар Денковачки 2001, О. Василије 2018, О. Василије 2014, О. Рафаило 2016, О. Никола 2018, О. Радомир 2019,