на шестом часу:

Зах. 8, 7-17

Овако вели Господ над војскама: Ево, ја ћу избавити свој народ из земље источне и земље западне. 8. И довешћу их, и они ће наставати усред Јерусалима, и биће ми народ и ја ћу им бити Бог, истином и правдом. 9. Овако вели Господ над војскама: Нека вам се укрепе руке који слушате у ово време ове речи из уста пророчких од дана кад се основа дом Господа над војскама да се сазида црква. 10. Јер пре тих дана не беше плате ни за човека ни за живинче, нити беше мира од непријатеља ни ономе који одлажаше ни ономе који долажаше и пустих све људе једног на другог. 11. А сада нећу бити као пре остатку тог народа, говори Господ над војскама. 12. Него ће усев бити миран, винова ће лоза носити плод свој, и земља ће рађати род свој, и небо ће давати росу своју; и све ћу то дати у наследство остатку тог народа. 13. И као што бејасте уклин међу народима, доме Јудин и доме Израиљев, тако ћу вас избавити те ћете бити благослов, не бојте се, нека вам се окрепе руке. 14. Јер овако вели Господ над војскама: Као што вам намислих зло учинити, кад ме разгневише оци ваши, Вели Господ над војскама, и не раскајах се, 15. Тако опет у ове дане намислих да добро чиним Јерусалиму и дому Јудином; не бојте се. 16. Ово је шта треба да чините: говорите истину један другом, судите право и мирно на вратима својим; 17. И не мислите један другом зло у срцу свом, и не љубите криве заклетве, јер на све то мрзим, говори Господ.


На Вечерњој:

Зах. 8, 19-23

Овако вели Господ над војскама: Пост четвртог месеца, и пост петог и пост седмог и пост десетог обратиће се дому Јудином у радост и весеље и у празнике веселе; али љубите истину и мир. 20. Овако вели Господ над војскама: Још ће долазити народи и становници многих градова; 21. Долазиће становници једног у други говорећи. Хајдемо да се молимо Господу и да тражимо Господа над војскама; идем и ја. 22. Тако ће доћи многи народи и силни народи да траже Господа над војскама у Јерусалиму и да се моле Господу. 23. Овако вели Господ над војскама: У то ће време десет људи од свих језика народних ухватити једног Јудејца за скут говорећи: Идемо с вама, јер чујемо да је Бог с вама.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Јд. 78 (1:11-25)

Тешко њима, јер путем Каиновим пођоше и у пријевару Валаамове плате упадоше, и побуном Корејевом изгибоше. 12. Они су ругло на вашим вечерама љубави, једући с вама без зазора, себе напасајући; облаци безводни, које вјетрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умрла, и из коријена ишчупана; 13. Бијесни таласи морски који се пјенушају својим срамотама; звијезде луталице, за које се мрак таме чува занавијек. 14. Али и за ове пророкова Енох, седми од Адама, говорећи: Гле, иде Господ са хиљадама хиљада светих својих, 15. Да учини суд над свима, и да покара све безбожнике за сва њихова безбожна дјела којима безбожност чинише, и за све дрске ријечи које безбожни грјешници говорише против Њега. 16. Ово су гунђала, роптачи, који ходе по жељама својим, и уста њихова говоре надувене ријечи, и ради користи ласкају људима. 17. А ви, љубљени, сјетите се ријечи које су већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа, 18. Јер вам говораху да ће се у посљедње вријеме појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама. 19. Ово су они који стварају раздоре, чулни су и Духа немају. 20. А ви, љубљени, изграђујте себе својом најсветијом вјером, молећи се у Духу Светоме, 21. Одржите себе у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вјечни. 22. И са расуђивањем једнима будите милостиви, 23. А друге у страху спасавајте отимајући их из огња, а треће карајте са страхом, мрзећи и хаљину опогањену од тијела. 24. А Ономе који вас може сачувати безпријекорне и поставити пред славом својом непорочне у радости, 25. Јединоме премудроме Богу, Спаситељу нашему, кроз Исуса Христа, Господа нашега, слава и величанство, моћ и власт прије свих вијекова, и сада, и у све вијекове! Амин.


Лк. 110 (23:1-34,44-56)

У вријеме оно, одведоше Исуса првосвештеници, књижевници и старјешине народне Пилату. 2. И почеше га тужити говорећи: Овога нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар. 3. А Пилат га запита говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А он одговарајући рече му: Ти кажеш. 4. А Пилат рече првосвештеницима и народу: Не налазим никакве кривице на овом човјеку. 5. А они упорно наваљиваху говорећи: Он буни народ учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје па све довде. 6. А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је овај човјек Галилејац? 7. И дознавши да је из подручја Иродова, посла га Ироду, који и сам бијаше у Јерусалиму оних дана. 8. А Ирод видјевши Исуса веома се обрадова; јер је одавно желио да га види, пошто је много слушао о њему, и надаше се да ће видјети од њега неки знак. 9. И постављаше му многа питања; али му он ништа не одговори. 10. Стајаху пак првосвештеници и књижевници и жестоко га оптуживаху. 11. А Ирод га понизи са својим војницима и наруга му се, обуче му бијелу хаљину и посла га натраг Пилату. 12. И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер прије бијаху у завади. 13. А Пилат, сазвавши првосвештенике и старјешине и народ, 14. Рече им: Доведосте ми овога човјека као да он отпађује народ, и ето, ја га пред вама испитах, и не нађох на овоме човјеку ниједне кривице од оних за које га ви оптужујете; 15. А ни Ирод, јер вам га натраг посла. И ето, није учинио ништа што би заслуживало смрт. 16. Да га, дакле, казним и пустим. 17. А мораше да им о Празнику ослободи једнога. 18. А они сви заједно повикаше говорећи: Узми овога, а пусти нам Вараву! 19. Овај бијаше бачен у тамницу за некакву побуну учињену у граду и за убиство. 20. А Пилат опет повика хотећи да пусти Исуса. 21. А они викаху говорећи: Распни га, распни! 22. А он им по трећи пут рече: Какво је, дакле, зло он учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле, да га казним па да га пустим. 23. А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се он разапне; и надвлада вика њихова и првосвештеничка. 24. И Пилат пресуди да буде по тражењу њихову. 25. И пусти им Вараву, баченог у тамницу за побуну и убиство, којега искаху, а Исуса предаде њима на вољу. 26. И када га поведоше, задржаше некога Симона Киринејца, који се враћаше из поља, и ставише на њега крст да носи за Исусом. 27. А за њим иђаше велико мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за њим. 28. А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом. 29. Јер ево, долазе дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и дојкама које не дојише. 30. Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! 31. Јер кад овако чине са сировим дрветом, шта ли ће бити са сухим? 32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на мјесто звано Лобања, ондје разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с лијеве. 34. А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! И дијелећи хаљине његове бацаху коцку. 44. А бијаше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завјеса храмовна раздрије се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну. 47. А кад видје капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човјек бјеше праведник. 48. И сав народ који се бијаше скупио да гледа овај призор, кад видје шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово. 50. И гле, човјек по имену Јосиф, који бјеше савјетник и човјек добар и праведан, из Ариматеје, града јудејског, 51. Који не бијаше пристао на њихову одлуку и на њихово дјело, а и сам чекаше Царство Божије, 52. Приступивши Пилату заиска тијело Исусово. 53. И скиде га и обви платном, и положи га у гроб усјечен у камену, у који не бијаше никад нико положен. 54. И дан бијаше петак, и субота освиташе. 55. А иђаху у пратњи и жене, које бијаху дошле са Исусом из Галилеје, и видјеше гроб и како би положено тијело његово, 56. Па се вратише и припремише мирисе и миро. Суботу пак проведоше у миру по Закону.


Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

на шестом часу:

Јоил. 2, 12-26

Овако говори Господ: Обратите се к мени свим срцем својим и постећи и плачући и тужећи. 13. И раздерите срца своја, а не хаљине своје, и обратите се ка Господу Богу свом, јер је милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и каје се ода зла. 14. Ко зна, неће ли се повратити и раскајати се, и оставити иза тога благослов, дар и налив за Господа Бога вашег. 15. Трубите у трубу на Сиону, наредите пост, прогласите светковину. 16. Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце, саберите децу и која сисају; женик нека изиђе из своје клети и невеста из ложнице своје. 17. Између трема и олтара нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: Прости, Господе, народу свом, и не дај наследство своје под срамоту, да њим овладају народи; зашто да кажу у народима: Где им је Бог? 18. И Господ ће ревновати за земљу своју и пожалиће народ свој. 19. И Господ ће одговорити и рећи ће свом народу: Ево, ја ћу вам послати жита и вина и уља, и бићете га сити, и нећу вас више дати под срамоту међу народима. 20. Јер ћу удаљити од вас северца, и одагнати га у земљу суву и пусту, предњу чету његову у источно море, а задњу у море западно, и подигнуће се смрад његов и трулеж ће се његов подигнути, пошто учини велике ствари. 21. Не бој се, земљо, радуј се и весели се, јер ће Господ учинити велике ствари. 22. Не бојте се, звери пољске; јер ће се зеленети пасишта у пустињи и дрвета ће носити род свој, смоква ће и лоза винова давати силу своју. 23. И ви, синови сионски, радујте се и веселите се у Господу Богу свом, јер ће вам дати дажд на време, и спустиће вам дажд рани и позни на време. 24. И гумна ће се напунити жита, а каце ће се преливати вином и уљем. 25. И накнадићу вам године које изједе скакавац, хрушт и црв и гусеница, велика војска моја, коју слах на вас. 26. И јешћете изобила, и бићете сити и хвалићете име Господа Бога свог, који учини с вама чудеса, и народ мој неће се посрамити довека.

На вечерњој:

Јоил. 3, 12-21

Овако говори Господ: Нека се подигну и дођу народи у долину Јосафатову; јер ћу онде сести да судим свим народима унаоколо. 13. Замахните српом, јер је жетва узрела; ходите, сиђите, јер је тесак пун, каце се преливају; јер је злоћа њихова велика. 14. Гомиле, гомиле у долини судској; јер је дан Господњи близу у долини судској. 15. Сунце ће и месец помркнути, и звезде ће устегнути своју светлост. 16. И Господ ће рикнути са Сиона, и из Јерусалима ће пустити глас свој, и затрешће се небо и земља; али ће Господ бити уточиште свом народу и крепост синовима Израиљевим. 17. И познаћете да сам ја Господ Бог ваш, који наставам у Сиону, у светој гори својој; и Јерусалим ће бити свет, и туђинци неће више ићи по њему. 18. И тада ће горе капати слатким вином, и хумови ће се топити од млека, и свим потоцима Јудиним тећи ће вода, и изаћи ће извор из дома Господњег и натопиће долину Ситим. 19. Египат ће опустети, и едомска ће бити пуста пустиња за насиље учињено синовима Јудиним, јер пролише крв праву у земљи њиховој. 20. А Јуда ће стајати довека и Јерусалим од колена до колена. 21. И очистићу крв њихову, које не очистих; и Господ ће наставати у Сиону.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Јд. 77 (1:1-10)

Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев, призванима, освећенима Богом Оцем и сачуванима Исусом Христом: 2. Милост и мир и љубав да вам се умножи. 3. Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем молећи да се борите за вјеру једанпут предану светима. 4. Јер се увукоше неки људи одавно унапријед записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа. 5. А хоћу да вас подсјетим, што ви свакако знате, да Господ спасивши народ из земље египатске, погуби затим оне који не вјероваше; 6. И анђеле који не одржаше своје достојанство, него напустише своје боравиште, оставио је за суд великога Дана у оковима вјечним под мраком, 7. Као што Содом и Гомор, и градови око њих који се бјеху на њима сличан начин одали блуду и повели за другим тијелом, стоје као примјер, подвргнути осуди огња вјечнога. 8. Слично, дакле, и ове сањалице скрнаве тијело и презиру Господство (Божије), а на славе хуле. 9. А Михаило Арханђел, када препирући се са ђаволом говораше о Мојсејевом тијелу, не усуди се изрећи хулнога суда, него рече: Господ нека ти запријети! 10. А ови хуле на оно што не знају; а што по природи као бесловесне животиње знају, у томе се развраћају.


Лк. 109 (22:39-42, 45-23:1)

У вријеме оно, изишавши Исус, отиде по обичају на гору Маслинску; а за Њим отидоше и ученици Његови. 40. А кад би на мјесту рече им: Молите се да не паднете у искушење. 41. И сам одступи од њих колико се може каменом добацити, и клекнувши на кољена мољаше се 42. Говорећи: Оче, кад би хтио да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде! 45. И уставши од молитве дође ученицима, и нађе их да спавају од жалости, 46. И рече им: Што спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење! 47. Док он још говораше, гле народ, и један од Дванаесторице, звани Јуда, иђаше пред њима, и приближи се Исусу да га пољуби. Јер им бијаше дао овакав знак: кога пољубим, тај је! 48. А Исус му рече: Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега? 49. А кад они што бијаху с њим видјеше шта ће бити, рекоше му: Господе, да бијемо ножем? 50. И удари један од њих слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. 51. А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцијели га. 52. А првосвештеницима и војводама храмовним и старјешинама који бијаху дошли на њега рече Исус: Зар сте као на разбојника изишли с ножевима и кољем да ме ухватите? 53. Сваки дан био сам с вама у храму и не дигосте руке на мене; али ово је ваш час и власт таме. 54. А кад га ухватише, одведоше га и уведоше у двор првосвештеника. А Петар иђаше за њим издалека. 55. И кад наложише ватру насред дворишта и сједоше заједно, и Петар сјеђаше међу њима. 56. Видјевши га пак једна слушкиња гдје сједи код ватре, и погледавши на њега рече: И овај бјеше са њим. 57. А он га се одрече говорећи: Жено, не познајем га. 58. И мало затим видје га и други и рече: И ти си од њих. А Петар рече: Човјече, нисам. 59. И пошто прође око једнога часа, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај бјеше с њим; јер је Галилејац. 60. А Петар рече: Човјече, не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запјева пијетао. 61. И обазревши се Господ погледа на Петра, и сјети се Петар ријечи Господње како му рече: Прије него што пијетао запјева одрећи ћеш ме се трипут. 62. И изишавши напоље, плакаше горко. 63. А људи који држаху Исуса ругаху му се, и бијаху га. 64. И покривши га удараху га по лицу и питаху га говорећи: Прореци ко те удари? 65. И друге многе хуле говораху на њега. 66. И када се раздани, сабраше се старјешине народне, првосвештеници и књижевници, и одведоше га у свој Синедрион 67. Говорећи: Ако си ти Христос, кажи нам. А он им рече: Ако вам и кажем, нећете вјеровати. 68. А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити. 69. Од сада ће Син Човјечији сједјети са десне стране силе Божије. 70. Сви пак рекоше: Ти ли си, дакле, Син Божији? А он им рече: Ви кажете да сам ја. 71. А они рекоше: Што нам још треба свједочења? Јер сами чусмо из уста његових. 1. И устаде све мноштво и одведе га Пилату.

3.Јн. 76 (1:1-15)

Старјешина Гају љубљеноме, којега ја заиста љубим. 2. Љубљени, молим се да у свему добро напредујеш, и здрав да будеш, као што ти добро напредује душа. 3. Јер се обрадовах веома када дођоше браћа свједочећи о истини твојој, како ти у истини живиш. 4. Од тога немам веће радости него да чујем како моја дјеца живе у истини. 5. Љубљени, вјерно чиниш што год радиш за браћу и за намјернике, 6. Који посвједочише твоју љубав пред Црквом; и добро ћеш учинити ако их испратиш достојно Бога. 7. Јер Имена његова ради изиђоше, не примајући ништа од незнабожаца. 8. Ми смо, дакле, дужни примати такве, да будемо сарадници Истини. 9. Писах Цркви; али Диотреф, који жели да буде први међу њима, не прима нас. 10. Зато, ако дођем, споменућу његова дјела која твори, ружећи нас злим ријечима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтјели да их примају, и изгони их из Цркве. 11. Љубљени, не угледај се на зло, него на добро. Који добро чини од Бога је, а који зло чини није видио Бога. 12. О Димитрију су посвједочили сви, и сама истина; а и ми свједочимо; и знате да је свједочанство наше истинито. 13. Много имадох да пишем, али нећу мастилом и пером да ти пишем; 14. Него се надам да ћу те ускоро видјети и усмено ћемо говорити. 15. Мир ти! Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.


Лк. 96 (19:29-40,22:7-39)

У вријеме оно, када се приближи Исус Витфаги и Витанији, код горе назване Маслинска, посла двојицу ученика својих, 30. Рекавши: Идите у село што је према вама, и када уђете у њега, наћи ћете магаре привезано на које никада нико од људи није усједао; одријешите га и доведите. 31. И ако вас ко упита: Зашто дријешите? овако му кажите: Оно треба Господу. 32. А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33. А кад они дријешаху магаре, рекоше им господари његови: Што дријешите магаре? 34. А они рекоше: Оно треба Господу. 35. И доведоше га Исусу, и набацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36. И кад он иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37. А када се он већ приближи подножју Горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога громким гласом за сва чудеса која видјеше. 38. Говорећи: Благословен цар који долази у име Господње! Мир на небу и слава на висинама! 39. И неки од фарисеја из народа рекоше му: Учитељу, забрани ученицима својим. 40. И одговарајући рече им: Кажем вам, ако они ућуте, камење ће повикати. 7. А дође дан бесквасних хљебова у који требаше клати пасхално јагње. 8. И посла Петра и Јована рекавши: Идите и уготовите нам Пасху да једемо. 9. А они му рекоше: Гдје хоћеш да уготовимо? 10. А он им рече: Ето, кад уђете у град, срешће вас човјек који носи крчаг воде; идите за њим у кућу у коју он уђе. 11. И реците домаћину куће: Учитељ ти вели: гдје је одаја гдје ћу јести Пасху са ученицима својим? 12. И он ће вам показати велику застрту горњу собу; ондје уготовите. 13. И они отидоше и нађоше као што им је казао; и уготовише Пасху. 14. И када дође час, сједе за трпезу, и дванаест апостола с њим. 15. И рече им: Веома зажељех да ову Пасху једем с вама прије него пострадам; 16. Јер вам кажем да је нећу више јести док се не испуни у Царству Божијем. 17. И узевши чашу заблагодари, и рече: Узмите и раздијелите је међу собом; 18. Јер вам кажем да нећу пити од рода виноградскога док не дође Царство Божије. 19. И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. 20. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завјет у крви мојој, која се за вас излива. 21. Али ево руке издајника мојега са мном на трпези. 22. И Син Човјечији, дакле, иде како је одређено; али тешко човјеку ономе који га издаје! 23. И они се стадоше питати међу собом који би, дакле, од њих био тај који ће то учинити. 24. А настаде и препирка међу њима који се од њих сматра да је већи. 25. А он им рече: Цареви народа господаре над њима и властодршци њихови називају се добротвори. 26. Али ви немојте тако; него ко је међу вама већи, нека буде као млађи, и старјешина као слуга. 27. Јер ко је већи, који сједи за трпезом или који служи? Није ли онај који сједи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга. 28. А ви сте они који сте се одржали са мном у искушењима мојим. 29. И ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта, 30. Да једете и пијете за мојом трпезом у Царству моме, и да сједите на пријестолима и судите над дванаест племена Израиљевих. 31. И рече Господ: Симоне, Симоне, ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. 32. А ја се молих за тебе да вјера твоја не престане; и ти, када се обратиш, утврди браћу своју. 33. А он му рече: Господе, с тобом сам спреман и у тамницу и у смрт ићи. 34. А он рече: Кажем ти, Петре, неће данас запјевати пијетао док се трипут не одречеш да ме познајеш. 35. И рече им: Кад вас послах без кесе и торбе и обуће, да ли вам што недостаде? А они рекоше: Ништа. 36. А он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож. 37. Јер вам кажем, да још и то што је написано: И уврстише га међу безаконике, треба да се изврши на мени; Јер што је о мени писано завршава се. 38. А они рекоше: Господе, ево овдје два ножа. А он им рече: Доста је. 39. И изишавши, отиде по обичају на гору Маслинску; а за њим отидоше и ученици његови.



Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години