Рим. 107 зач. (XI, 25-36).

Браћо, нећу да ви не знате ову тајну, да не мудрујете сами по себи: дио Израиља отврдну, док не уђе пун број незнабожаца. И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова. И ово им је завјет од мене, када скинем гријехе њихове. По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору, мили су отаца ради. Јер Бог се неће раскајати за своје дарове и призвање. Јер као што и ви некад не покоравасте се Богу, а сад сте помиловани због њихове непокорности, тако се и они сада не покорише ради вашега помиловања да би и они били помиловани; јер Бог затвори све у непокорност, да све помилује. О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови! Јер ко познаде ум Господњи? Или ко му би савјетник? Или ко њему претходно даде, да му буде враћено? Јер је од њега и кроз њега и ради њега све. Њему слава у вијекове. Амин.

Мт. 44 зач. (XII, 1-8).

У време оно, иђаше Исус у суботу кроз усјеве; а ученици његови огладњеше и почеше тргати класје и јести. А фарисеји видјевши то рекоше му: Гле, ученици твоји чине што не ваља чинити у суботу. А он им рече: Нисте ли читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим? Како уђе у дом Божији и хљебове предложења поједе, које није ваљало јести њему ни онима што су били с њим, него само свештеницима. Или нисте читали у Закону како суботом свештеници у храму суботу обесвећују, па нису криви? А ја вам кажем да је овдје већи од храма. Кад бисте пак знали шта је то: Милост хоћу а не жртвоприношење, не бисте осуђивали невине. Јер је Син Човјечији господар и суботе.



Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Рим. 106 зач. (XI, 13-24).

Браћо, говорим вама незнабошцима; пошто сам ја апостол незнабожаца, хвалим служење своје, не бих ли како подстакао на ревност свој род и спасао неке од њих. Јер ако је одбацивање њихово помирење свијету, шта би било примање - ако не оживљење из мртвих? Ако је квасац свет, то је и тијесто; и ако је коријен свет, то су и гране. Ако ли се неке гране одломише. и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се на њих и постао заједничар коријена и сокова маслинових. Не преузноси се над гранама; ако се пак узносиш. не носиш ти коријен него коријен тебе. Рећи ћеш, дакле: Одломише се гране, да се ја прицијепим. Добро! Невјеровањем се одломише, а ти вјером стојиш. Не поноси се, него се бој. Јер кад Бог природне гране не поштедје, неће можда ни тебе поштедјети. Види,дакле, доброту и строгост Божију: на онима што отпадоше строгост, а на теби доброту, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсјечен. А и они, ако не остану у невјеровању, биће прицијепљени, јер је Бог моћан да их опет прицијепи. Јер кад си ти одсјечен од маслине, по природи дивље, и прицијепио се, не по природи, на питому маслину, колико ће се прије, ови који су по природи, прицијепити на своју маслину?

Мт. 43 зач. (XI, 27-30).

Рече Господ Својим ученицима: све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син, и ако Син хоће коме открити. Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер јарам је мој благ, и бреме је моје лако.



Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Рим. 105 зач. (XI, 2-12).

Браћо, не знате ли шта говори Писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи: Господе, пророке твоје побише и жртвенике твоје раскопаше, и ја остадох једини и траже живот мој. А шта му вели Божији одговор? Оставих себи седам хиљада људи, који не приклонише кољена пред Ваалом. Тако, дакле, и у садашње вријеме постоји један остатак по избору благодати. Ако ли је по благодати, онда није од дјела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дјела, више није благодат, јер дјело већ не би било дјело. Шта, дакле? Оно што Израиљ тражи не постиже, а изабрани постигоше; остали пак окорјеше, као што је написано: Даде им Бог дух неосјетљивости, очи да не виде и уши да не чују до дана данашњега. И Давид говори: Нека им буде трпеза њихова замка и клопка и саблазан и одмазда; нека потамне очи њихове да не виде, и леђа њихова заувијек савиј! Говорим, дакле: Посрнуше ли да отпадну? Никако! Него је њихов пад спасење незнабошцима, да би се и они подстакли на ревност. А ако је пад њихов богатство свијету и пораз њихов богатство незнабошцима, колико ли је више пуноћа њихова? 

Мт. 42 зач. (XI, 20-26).

У време оно, поче Исус корити градове у којима су се догодила многа чудеса Његова, што се не покајаше: Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су се у вама догодила, давно би се у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан Суда него вама. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до пакла ћеш сићи; јер да су у Содому била чудеса што су се у теби догодила, остао би до дана данашњега. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Суда него теби. У то вријеме одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних, а открио си безазленима. Да, Оче, јер је тако била блага воља Твоја.



Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Рим. 104 зач. (X, 11 - XI, 2).

Рим. 102 зач. (IX, 18-33).

Браћо, Бог кога хоће, помилује, а кога хоће, отврдоглави. Рећи ћеш ми: Зашто онда укорава? Јер ко се супротставио вољи његовој? А ко си ти, о човјече, да се препиреш са Богом? Зар рукотворина говори мајстору своме: зашто си ме тако начинио? Или зар лончар нема власти над глином, да од исте смесе начини један суд за част, а други за срам? А шта ако Бог, хотећи да покаже гњев свој и да објави моћ своју, поднесе са великим стрпљењем сасуде гњева, који су спремљени за пропаст, да би објавио богатство славе своје на сасудима милости, које приправи за славу, нас које и призва, не само од Јудејаца него и од незнабожаца. Као што и говори код Осије: Назваћу народом својим народ који није мој, и немилу милом; и биће да на мјесту гдје им је било речено: Ви нисте мој народ, тамо ће се назвати синови Бога живога. А Исаија виче за Израиљ: Ако буде број синова Израиљевих као пијесак морски, остатак ће се спасти. Јер ће извршити брзо ријеч своју по правди, извршиће Господ брзо ријеч своју на земљи. И као што прорече Исаија: Да нам Господ Саваот није оставио сјеме, постали бисмо као Содом и слични Гомору. Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише праведност постигоше праведност, али праведност од вјере; а Израиљ тражећи закон праведности не постиже закона праведности. Зашто? Зато што не тражаше од вјере, него од Дјела закона. Јер се спотакоше о Камен спотицања као што је написано: Ево стављам у Сиону Камен спотицања и Стијену саблазни; и сваки који у Њега вјерује неће се постидјети. 

Мт. 40 зач. (XI, 2-15).

У време оно, Јован, чувши у тамници дјела Христова, посла двојицу од ученика својих. И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо? А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље. И благо ономе који се не саблазни о мене. А кад они отидоше, поче Исус говорити народу о Јовану: Шта сте изишли да видите у пустињи? Трску коју повија вјетар? Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима. Него шта сте изишли да видите? Пророка? Да, кажем вам, и више од пророка. Јер он је тај о којем је писано: Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом. Заиста вам кажем: Међу рођенима од жена није се појавио већи од Јована Крститеља; а најмањи у Царству небескоме већи је од њега. А од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско с напором се осваја, и подвижници га задобијају. Јер су сви Пророци и Закон прорицали до Јована. И ако хоћете вјеровати, он је Илија што ће доћи. Ко има уши да чује, нека чује!



Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.