Свето Писмо

Гал. 208 (3:23-4:5)

Браћо, прије доласка вјере бисмо под законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити. 24. Тако нам закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали; 25. А када дође вјера, више нисмо под васпитачем. 26. Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса. 27. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. 28. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу. 29. А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово и насљедници по обећању. 1. Али кажем, за вријеме док је насљедник дијете ништа се не разликује од роба, ако и јесте господар свега. 2. Него је под старатељима и управитељима до рока који је отац одредио. 3. Тако и ми, када бијасмо дјеца, бијасмо поробљени стихијама свијета; 4. А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом, 5. да искупи оне који су под законом, да примимо усиновљење.

Мк. 25 (6:30-45)

У вријеме оно, сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише. 31. И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу. 32. И отидоше лађом у пусто мјесто сами. 33. И видјеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пјешице из свију градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега. 34. И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се на њих, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много. 35. И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан; 36. Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер немају шта јести. 37. А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу? 38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе. 39. И заповједи им да их посаде све по групама по зеленој трави. 40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет. 41. И узевши оних пет хљебова и двије рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима. 42. И једоше сви, и наситише се. 43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба. 44. А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи. 45. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Гал. 207 (3:15-22)

Браћо, као човјек говорим, нико потврђено завјештање човјеково не одбацује нити му што додаје. 16. Аврааму пак и сјемену његову речена бише обећања; не каже: и сјеменима, као за многе, него као за једно: И сјемену твојему, које је Христос. 17. Ово пак велим: Закон, који је постао послије четири стотине и тридесет година, не поништава завјет који је од Бога раније потврђен за Христа, да се не укине обећање. 18. Јер ако је насљедство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму га обећањем дарова Бог. 19. Шта ће, дакле, закон? Због гријеха додаде се, док не дође сјеме коме је дато обећање, и установљен је преко анђела, руком посредника. 20. Посредника пак нема гдје је један; а Бог је један. 21. Зар је, дакле, закон противан обећањима Божијим? Никако! Јер да је дат закон који може оживљавати, заиста би од закона била праведност; 22. Али Писмо затвори све под гријех да би се обећање дало кроз вјеру Исуса Христа онима који вјерују.

Мк. 23 (6:7-13)

У вријеме оно, дозва Исус дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим. 8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу; 9. Него обувени у сандале, и не облачити двије хаљине. 10. И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде. 11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе. 12. И отишавши проповиједаху да се покају. 13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху.

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

На вечерњој:

Пророштва Исаијиног читање. [Главе 40 : 1-5, 9; 41 : 17-18; 45 : 8, 48 : 20-21; 54 : 1]

Овако говори Господ: тешите, тешите народ мој, говори Бог. Свештеници, говорите у срце Јерусалиму, умолите га, јер се умножи понижење његово; јер се разреши грех његов, јер прими из руке Господње сугуба сагрешења своја. Глас је вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, правим чините стазе Богу нашем. На гору високу узиђи, благовествуј Сиону, узвишавај снагом глас свој, благовествуј Јерусалиму: Узнесите се, не бојте се. Ја сам Господ Бог, ја ћу улишити убоге Израиљеве, и нећу их оставити. Него ћу отворити са горе реке, и усред поља изворе; учинићу пустињу лугом, и ожеднелу земљу у изворе воде. Нека се узвесели небо с више, и облаци нека капљу правду. Нека засија земља, и нека узрасте милост, и правда да засија заједно. Глас весеља објавите, и нека буде чувено; објавите све до краја земље, говорите, да је избавио Господ слугу Свога Јакова; и ако ожедне у пустињи, источиће им воду из камена. Узвесели се, неплодна, нерађајућа, крикни и завапи немајућа трудове, јер су многа чеда остављене, већма од имајуће мужа.

Пророштва Малахијиног читање. [Главе 3 : 1-3, 5, 7, 12, 17-18; 4 : 4-6]

Тако говори Господ Сведржитељ: Ево, шаљем Ангела /Весника/ пред лицем Твојим, који ће припремити пут Твој пред Тобом, и доћи ће у храм Свој Господ, Којег ви тражите. И ко ће поднети дан уласка његовог? Јер Он ће доћи као огањ у топионицу, и као перило чистеће, и очистиће прождирући и очишћујући, као сребро и злато. И доћи ће вам са судом, и биће хитар Сведок на зле и прељубнике, и на заклињуће се именом Мојим на лаж, и на лишавајуће награде најамника, и на насилнике над удовицама и тискајуће сирочад, и на искривљујуће суд дошљака, и на нестрахујуће од Њега, говори Господ Сведржитељ. Јер сам Ја Господ Бог ваш, и нећу Се изменити; и ви синови Јаковљи, уклонисте се од закона, и не сачувасте га. Зато се окрените Мени, и окренућу вам Се, говори Господ Сведржитељ, и блаженима ће вас звати сви народи. И разумите, да сам Ја Господ, гледајући посред праведника, и посред безаконика у дан онај, кад ћу учинити добитак љубећим Ме. Познајте, дакле, и помените закон Мојсеја слуге Мога, као што вам заповеди у Хориву, свему Израиљу заповест и оправдање. И послаћу вам Илију Тесвићанина, пре него што дође дан Господњи велики, светли, да управи срце оца на сина, и срце човека ка ближњему своме; да не би, дошавши, поразио земљу брзо, говори Господ Бог Сведржитељ, Бог Свети Израиљев.

Премудрости Соломонове читање. [Главе 4 : 7, 16-19; 5 : 1-7]

Праведник, деси ли се да се сконча, у покоју ће бити. Осудиће умирући праведник живе неправеднике; јер видеће кончину праведнога и неће разумети, шта се одлучило о њему. Јер ће повргнути Господ неправеднике безгласне ничице, и поколебаће из из темеља, и до последњег ће ишчезнути у мукама, и спомен ће на њих нестати. Јер ће у схватање сагрешења својих доћи ужаснути, и изобличиће их наспрам сагрешења њихових. Тада ће са великом смелошћу стати праведник, пред лицем увредитља својих, и поричућих труд његов. Видевши га, сметнуће се страхом великим, и ужаснуће се о преславном спасењу његовом. Рећи ће у себи, кајући се, и у тескоби духа уздахнуће, и рећи ће: Овај беше, кога некад, безумници, имасмо за подсмех, и за образац изругивања, живот његов држасмо за лудост, и кончину његову за безчасну. Како се уброја у синове Божје, и међу светима је удео његов? Заблудесмо, дакле, од пута истинитог, и правде светлост не заблиста нам, и сунце нам не засија. Испунисмо се безаконих путева, и погибељи, и хођасмо стазама непроходним, а пут Господњи не разумесмо.

На Литргији:

Дап. 33 зач. (XIII, 25-32).

У дане оне, када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој. 26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла ријеч овога спасења. 27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старјешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке ријечи које се читају сваке суботе. 28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби. 29. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб. 30. А Бог њега подиже из мртвих. 31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом. 32. И ми вам благовијестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, дјеци њиховој, васкрснувши Исуса.

Мк. 24 зач. (VI, 14-30).

У вријеме оно, зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса. 15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка. 16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих. 17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме. 18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега. 19. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше. 20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. 21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским. 22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти. 23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога. 24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља. 25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља. 26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи. 27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову. 28. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој. 29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб. 30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.

Пролог, Синаксар, Беседа Светог Јована Златоустог на дан Усековања св. Јована Крститеља

Синаксар АУДИО

Беседа СВ. Јована Златоустог АУДИО

Свети Јован Шангајски: Беседа на Усековање главе светог Јована Крститеља

ЕМИСИЈЕ:

ТВ Храм - ТАЈНА ПРАЗНИКА

О. Бобан Стојковић - Усековање

БЕСЕДЕ:

Преподобни Јустин Ћелијски 1977.г.

Патријарх српски Порфирије (2020.г. као митрополит загребачко-љубљански)

Еп. нишки Арсеније 2021, Еп. нишки Арсеније 2020.г. , Еп. нишки Г. Арсеније 2018.г., Еп. нишки Г. Арсеније 2017

Архимандрит Иларион (2018.г. у Урошевацу)

Игуман Петар (Драгојловић) 2017.г.

Игуман Рафаило (Бољевић) 2015.г.

о. Ненад Продић 2019.г.

о. Душан Томић 2016.г.

о. Марко Денић 2017.г.

о. Јован Вуковић 2013.г.

Гал. 202 зач. (II, 11-16).

Браћо, када дође Петар у Антиохију, супротставих му се у лице, јер бјеше за осуду. 12. Јер прије него што дођоше неки од Јакова, јеђаше с незнабошцима; а када дођоше снебиваше се и одвајаше, бојећи се оних који су из обрезања. 13. И дволичаху с њим и остали Јудејци, тако да и Варнава приста на њихово дволичење. 14. Али кад видјех да не иду право истини јеванђеља, рекох Петру пред свима: Када ти који си Јудејац живиш незнабожачки а не јудејски, зашто нагониш незнабошце да живе јудејски? 15. Ми који смо по природи Јудејци, а не грјешници из незнабожаца, 16. па знајући да се човјек не оправдава дјелима закона него вјером Исуса Христа, и ми повјеровасмо у Христа Исуса, да се оправдамо вјером Христовом а не дјелима закона, јер се дјелима закона ниједно тијело неће оправдати.

Мк. 21 зач. (V, 24-34).

У вријеме оно, за Исусом иђаше народа много, и притјешњаваху га. 25. И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви, 26. И много препатила од многих љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било, 27. кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове. 28. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу. 29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у тијелу да оздрави од болести. 30. И одмах Исус осјети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина? 31. И рекоше му ученици његови: Видиш гдје те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене? 32. И он се обазираше да види ону која то учини. 33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину. 34. А он јој рече: Кћери, вјера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

2 Кор. 170 зач. (I, 21 - II, 4).

Браћо, Бог је онај који нас утврђује с вама у Христу, и који нас помаза, 22. Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша. 23. А ја призивам Бога за свједока на своју душу, да штедећи вас не дођох више у Коринт. 24. Не као да господаримо над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вјери стојите чврсто. 1. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости. 2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим? 3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас. 4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.

Мт. 89 зач. (XXII, 1-14).

Рече Господ причу ову: 2. Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме. 3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи. 4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на свадбу. 5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју; 6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише. 7. И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби крвнике оне, и град њихов запали. 8. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне. 9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. 10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију. 11. А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо. 12. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута. 13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. 14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.